Грамофонија – Сонате за виолину и клавир В. А. Моцарта

Почетком седамдесетих година је тада већ времешни Давид Ојстрах обновио своје интересовање за композиције Волфганга Амадеуса Моцарта, тумачећи врло успешно његова оркестарска остварења на плочама куће His Master's Voice са различитим оркестрима. Међутим, посебну пажњу овог виолинисте су привукле студије о интерпретацији Моцартових дела аустријског пијанисте Паула Бадуре-Скоде са којим је у Салцбургу учествовао и у снимању документарног филма посвећеног овом бечком класичару. Бројни проучаваоци Ојстраховог наслеђа су сагласни у оцени да је Бадура-Скода утицао на виолинисту да свој приступ Моцартовој музици "очисти" од романтичарских маниризама и учини мање афектуозним и експресивним, следствено идејама које је аустријски пијаниста заступао у својим тумачењима клавирских остварења бечких класичара. Због тога су записи настали као резултат њихове сарадње стекли посебан статус у историји извођаштва као издања која су обележила значајне промене у односу солиста према нотном запису, као и према виртуозитету и сопственом статусу као тумача дела из одређеног периода у историји музике. У вези с тим, снимци које вечерас репродукујемо су на плочама објављивани готово периодично - сваких неколико година се јављало ново реиздање, што је пракса која се практично наставила до данас, укључујући нове фонограме и дигиталне сервисе.

Како постоји велики број издања са снимцима које емитујемо, настао је и велики број различитих графичких решења за омоте која се крећу од оригиналне фотографије двојице уметника током извођења, која се налази на првом издању и неколико реиздања, преко јефтиних омота издања мањег квалитета из средине осамдесетих, све до наменских винила објављиваних поводом обележавања Моцартових годишњица, те иностраних лиценцних плоча и дискова. Слична је ситуација и са програмским коментарима који у већни случајева садрже само непотписане кратке биографије извођача.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић