Уметност интерпретације

Млада норвешка уметница, рођена 1987. године вероватно није очекивала да ће је чекати обећавајућа оперска каријера, када је као петнаестогодишњакиња почела да учи гитару и певање. Ипак, убрзо се фокусирала на усавршавање свог гласа, те је стекла диплому на Григовој академији у Бергену а потом и Краљевској оперској академији у Копенхагену. Још током мастер студија, почела је да добија споредне улоге у Данској краљевској опери, а прекретницу у њеном професионалном развоју означили су успеси постигнути 2015. године. Тада је Лисе Давидсен освојила такмичење „Краљица Соња" те добила прву награду, као и награду публике на угледном оперском такмичењу „Опералиа" у Лондону, а потом читав низ других националних признања и стипендија. Ова признања су јој прокрчила пут ка најпрестижнијим оперским сценама, те 2017. године дебитује у Глахнборну, а у наредних годину дана и у Бечкој државној опери, Краљевској опери Ковент Гарден, Циришкој и Баварској државној опери, Театру Колон, као и на фестивалима у Екс-ан-Провансу и Промсу. Након ових импресивних ангажмана, 2018. је проглашена је за „младог уметника година" у избору часописа Грамофон, а наредне године, дебитује и на сцени њујоршког Метрополитена. 

Публика и критика биле су подједнако очаране. Часопис Грамофон ју је описао као „један од највећих вокалних талената који су се појавили последњих година, ако не и деценија", Opera-now, као „феномен у данашњем оперском свету и вагнеријанску певачицу каква се појављује једном у генерацији". Немачки познороматичарски реперотар јесте својеврсна "визит-карта" ове уметнице. Са 31. годином дебитовала је у улози Елзе у Вагнеровом Танхојзеру на Бајројтским свечаностима под диригентском палицом Валерија Гергијева, а дела овог композитора редовно изводи и на бројним реситалима.

Лисе Давидсен је била прва скандинавска певачица која је потписала уговор са издавачком кућом Дека после Биргит Нилсон, а прва Норвежанка још од издања Кирстен Флагстад за ову кућу педесетих година прошлог века. Њен дебитантски албум за Деку објављен је 2019. године и побрао је хвалоспеве критике. Тако је Хјуго Ширли из Грамофона написао: „Давидсенова није обичан певач. На читавом албуму морате се дивити њеном гласу, његовој једноставној величанствености али и величини, челичном фокусу и сигурности коју поседује - што су све забележили Декини инжењери звука. Њена боја гласа има природну хладну лепоту, али она може да га преплави са топлотом и да величанствено испуни фразе. Оваквој обдарености парирају зрелост, искреност и интегритет приступа Давидсенове", записао је овај критичар поводом дебитантског албума норвешке певачице. 

Њено друго издање за Деку, објављено ове године, указује и на постепено ширење њеног репертоара. Поред нових вагнеријанских и штраусовских рола, од 2017. године је интерпретирала  снажне женске ликове у Маскањијевој Кавалерији рустикани, Керубинијевој Медеји, Веберовом Чаробном стрелцу, Бетовеновом Фиделију, Бритновом Питеру Грајмсу, Пиковој дами Чајковског, и недавно у Јенуфи Леоша Јаначека. 

На концертном подијуму Лисе Давидсен је више пута наступала у Вердијевом Реквијему, а њен најновији албум сугерише да би се и на њеном оперском репертоару ускоро могле наћи неке од најзанимљивијих женских рола овог италијанског мајстора

Свој деби у Краљевској опери Ковент Гарден у Лондону, Лисе Давидсен је имала током сезоне 2019/2020, када је наступила уз Јонаса Кауфмана као Леонора у Бетовеновом Фиделију. Критика је тада оценија да је она „више него испунила очекивања... те да је била феноменална Леонора", а једна арија из ове опере отвара и њено најновије дискографско издање.

Аутор емисије: Стефан Цветковић
Уредница емисије: Ивана Неимаревић