Мајстори барока

У барокно доба, приступи компоновању црквене музике били су разноврсни и често детерминисани регионалним културним контекстом. Ренесансни принцип полифоне структуре је и даље био врло присутан, али се појављују и нови облици попут ораторијума који има вокалне деонице и инструменталну пратњу потпомогнуту басом континуом. У лутеранској Немачкој, утицај вокалног италијанског стила у делима композитора постаје видљив почетком 17. века када немачки ствараоци почињу да пишу дела за два или више хорова, као и за соло глас који је праћен басом континуом. Велики број дела писан је управо за ове саставе, у полифоном стилу, као што су мотети, мисе и ораторијуми. У Немачкој, посебно популаран и важан постаје жанр мотета, јер су се у њему користиле лутеранске коралне мелодије.

Дела у овом жанру, радо су писали бројни чланови породице Бах. Када је Јохан Себастијан Бах почео да компонује мотете, иако је ова форма у његово време већ била застарела, стекао је темељно знање о овом облику захваљујући делима својих предака. Преписивао је њихове мотете и затим их изводио током богослужења у црквама у којима је служио. Такође је прикупљао сваки податак који је успео да нађе како би установио тачне породичне односе који су повезивали импресиван списак музичара са којима је Бах био у роду, и тај документ до данас остаје најважнији доступан извор информација о свим композиторима, оргуљашима и хоровођама.

Мотети ових аутора поседују неколико заједничких карактеристика - њихов полифони стил као узор има дела Жоскена де Преа са почетка 16. века, у којима важно место заузима прочишћени полифони слог, те имитација која је у служби музике и музика која је у служби текста. Такође, још један од разлога континуираног утицаја Жоскена де Преа је и чињеница да је Мартин Лутер сматрао дела овог аутора идеалим моделом за музику лутеранских обреда.

Лутерански корали представљају саставни део ових мотета и нису коришћени искључиво у основној структури мотета или као кантус фирмус, већ су коришћени слободније, а неки утичу на формирање и структуру читавог дела.

Са друге стране, два принципа италијанског стила су композитори усвојили и користили у овим мотетима, а то су: вишехорска техника "венецијанске" школе, као и употреба мадригализама, односно технике која је пореклом из италијанског мадригала, а којом се за одређене речи у музици користе одређени мелодијски или хармонски ефекти.

Још један елемент који је заједнички мотетима Јохана Баха, Јохана Кристофа Баха и Јохана Михаела Баха је и тај да су текстови ових остварења намењени за неколико различитих литургијских обреда, а највише за сахране.

Ауторка: Саша Тошковић
Уредница: Ивана Неимаревић