уторак, 04. мај 2021, 00:10
Антологија српске музике
Слушаћете одломке из опере „Женидба Милошева” Петра Коњовића, једног од најзначајнијих српских оперских композитора. Снимак је забележен на компакт-диску насталом као плод сарадње фоно-архива Радио Београда и Музиколошког института САНУ, у оквиру пројекта „Пробуђени архив” поводом обележавања јубилеја – осамдесет пет година рада Радио Београда 2009. и шездесет година постојања Музиколошког инстутута 2008. године. Циљ овог важног пројекта је рад на представљању и популаризацији музике домаћих аутора како би се допринело афирмацији музичког стваралаштва и континуираног развоја извођаштва у Србији. Овај двоструки компакт-диск, на којем се налази и снимак Коњовићеве опере „Сељаци”, објављен је 2012. године у сарадњи Радио Београда, Музиколошког института и Завода за уџбенике из Београда, а добили смо га љубазношћу колега са Музиколошког института.
Опера у три чина Женидба Милошева, са поднасловом „романтична опера”, представља Коњовићево младалачко дело и један од првих српских прилога овом жанру. Одредницу „романтична опера” дело потврђује како по садржају који почива на амбијенту бајке и идеализовању легендарних јунака, тако и по музици која је, иако на моменте писана у народном духу и инспирисана народном поезијом, у основи под утицајем раноромантичарских опера Карла Марије Вебера. Властимир Перичић указује да су „призори повезани, али се у њиховим оквирима јасно распознају класичне нумере: арије, дуети и хорови”.
Године 1904, само годину дана након што је Божидар Јоксимовић написао оперу по тексту Драгутина Илића Женидба Милоша Обилића из 1898, исти либрето искористио је и Петар Коњовић, тада двадесетједногодишњи самоуки аутор и понудио га Народном позоришту у Београду. Међутим, опера том приликом није изведена. У годинама које су следиле Коњовић је уносио измене у партитуру свог оперског првенца, а у следећој верзији, дело је премијерно представљено 25. априла 1917. у Загребу када је дириговао Фридрик Рукавина, тадашњи директор Загребачке опере. Међутим, због аустроугарске цензуре Коњовић је био принуђен да наслов опере измени у Вилин вео, а партитура је коначно уобличена 1922. године.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари