Уметност интерпретације – Криста Лудвиг

Криста Лудвиг је рођена 1928. године у Берлину у фамилији музичара - оперских певача, образовала се у Ахену и Франкфурту, где је и дебитовала на оперској сцени 1946, као осамнесетогодишњакиња. После краћих ангажмана у Дармштату и Хановеру, 1955. придружила се ансамблу Бечке државне опере где ће остати, као чланица, тридесет година и извести више од четрдесет две улоге на 769 извођења. Бечка публика ју је обожавала, посебно због топлог и облог карактера њеног гласа, те својеврсне "мекоће" која се негује као карактеристика бечког звука.

По речима критичарке Ане Миџит, карактеристика умећа ове уметнице је била у томе да се чинило као да нема ничега напорног или тешког док пева, и наставља: „Када слушате Кристу Лудвиг то звучи као чиста музика створена без икаквог напора, али све то је последица беспрекорне технике. Толико тога може да се научи из саме те чињенице”.

На почетку своје каријере како у матичној Бечкој опери, тако и на сцени Метрополитена где је дебитовала 1959. године, Криста Лудвиг је остала упамћена по својим моцартовским ролама – као Керубино у Фигаровој женидби, односно као Дорабела у Тако чине све коју је певала са великим успехом и на Салцбуршком фестивалу уз Елизабет Шварцкопф, а под диригентском палицом Карла Бема. Како јој се глас развијао и сазревао, тако је и Криста Лудвиг преузимала на себе и друге роле – од Амнерис у Аиди, принцезе Еболи у Дон Карлосу, Адалђизе у Норми, Марије у Воцеку или Леоноре у Фиделију. Занимљивост њеног гласа је била у томе да је захваљујући бескпрекорној техници могла да пева како мецосопранске, тако и драмске сопранске роле. Такође, била је цењена и као изузетна штраусијанка – још увек се памти њено извођење Маршалице у Каваљеру са ружом у каснијем периоду каријере, а посебно је била позната као Баракова жена у опери Жена без сенке у којој је често наступала заједно са својим првим супругом бас-баритоном Валтером Беријем.

У току своје педесетогодишње каријере Криста Лудвиг је отпевала готово све главне мецосопранске улоге вагнеријанског репертоара – од Венере у Шолтијевој верзији Танхојзера, преко наступа у Бајројту, до рола Брангене у Тристану или Кундри у Парсифалу. По квалитету музичке виспрености и дубини психолошке карактеризације њене интерпретације ових улога су до данас непревазиђене.

Криста Лудвиг се повукла са сцене 1994. године, али је наставила да обучава младе певаче држећи мајсторске курсеве и часове. Умрла је 24. априла ове године у 93. години живота. Једном је изјавила да је једини „рецепт за успех” у ствари „да прво и пре свега, морате да певате за самог себе”. Управо је овакав унутрашњи порив, страст и посвећеност спрам уметности певања, поред бескпрекорне технике и знања, оно што Кристу Лудвиг на пољу опере чини великим узором за нове генерације певача, па и оних најмлађих, који ће о њеном умећу моћи да се упознају кроз бројне, често и антологијске снимке које је за собом оставила.

Уредница Ксенија Стевановић