Нова дискографија

У вечерашњој емисији представљамо албум који је пијаниста Владимир Глигорић објавио почетком ове године за угледну издавачку кућу Це-Пе-О. Ова немачка дискографска кућа у свом каталогу већ поседује неколико албума са делима српских аутора и интерпретатора, попут оркестарских остварења Милана Михајловића и низа албума на којима свира пијанисткиња Наташа Вељковић, а чини се да уредници посебан афинитет гаје према музици Василија Мокрањца. Пре неколико година, наиме, ова кућа је објавила Гудачки квартет и Виолинску сонату овог аутора у интерпретацији Ансамбла Томаса Кристијана, а 2019. и Мокрањчева комплетна клавирска дела у извођењу пијанисте Ратимира Мартиновића. На најновијем албуму посвећеном музици овог аутора, фокус је на одабраним клавирским делима и то у интерпретацији Владимира Глигорића.

Иако је у нашој музикологији дуго владало мишљење да је Василије Мокрањац своје „главне продоре остваривао у оркестарским композицијама", новије студије посвећене клавирској музици доказују да је овај сегмент композиторовог опуса заправо био много отворенији према новим утицајима и да је у вредносном смислу надмашио оркестарски. Познато је да је као пијанисти, Мокрањцу клавир био инструмент којем се прво обраћао. Већ у првој стваралачкој фази започиње његово експериментисање са клавирским делима, увођењем елемената џеза, бартоковског "барбаро" стила и хиндемитовског неокласицизма у делима као што су Фрагменти и Шест игара, насталим крајем педестих година прошлог века. У наредном стваралачком периоду, изостају солистичка дела намењена његовом матичном инструменту, али клавир остаје присутан као део Мокрањчевог симфонијског оркестра. Међутим, оно што доноси завршни креативни период у опусу овог аутора, јесу можда и најзначајније странице српске музике за клавир. Тада настају циклуси попут Интима и Одјека, најинтимнији и најпродубљенији у Мокрањчевом опусу, у којима се он запућује у нове, духовне сфере, трагајући за духовношћу, коренима и уточиштем које на крају није могао да пронађе у овоземаљском свету.

На албуму објављеном за дискографску кућу Це-Пе-О, пијаниста Владимир Глигорић прави добар одабир Мокрањчевих репрезентативних композиција, али и мање познатих дела, која својим (готово) хронолошким следом праве ефектан лук и пружају целовит портрет стваралачке личности овог композитора. Албум отвара рани Менует из 1944. године, ослоњен на дела Дебисија и Равела, а за њим следе поменути Фрагменти и Шест игара из прве стваралачке фазе. Затим следе одломци из циклуса Седам етида за клавир, а потом и први велики циклус назван Интиме. Следећу целину представља Пет прелудијума и последњи ауторов Прелудијум из 1984, док албум заокружује свита-поема Одјеци. Албум је опремљен и веома информативном и на тренутке поетичном програмском књижицом чији је аутор музиколог Стефан Цветковић.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић