Композитор месеца – Александaр Землински

Овај аустријски композитор је, као што смо истакли у претходној емисији, другу и трећу деценију 20. века провео у Прагу, радећи као композитор, диригент, организатор музичких дешавања и педагог. Премда због обавеза није имао довољно времена да се бави компоновањем, нека од његових најбољих дела датирају управо из овог прашког периода, као што су Лирска симфонија, Други гудачки квартет, песме на стихове Мориса Метерлинка те опере Фирентинска трагедија и Патуљак.

Лирска симфонија сматра се једним од најзначајнијих дела из опуса Александра Землинског. Инспирисана је Малеровом Песмом о Земљи, као и Шенберговом кантатом Песме града Гуреа. Године 1922, Землински је, у писму свом издавачу истакао: „Овог лета написао сам дело слично Малеровој Песми о Земљи, али му још увек нисам дао наслов. Компоновао сам седам повезаних песама за баритон, сопран и оркестар, које се изводе без паузе. И даље радим на инструментацији", написао је Землински. Он је делове своје композиције назвао песмама, а не лидовима, дајући им тако отворену наративну структуру и избегавајући строфичност. И док је Малер написао шест одвојених ставова, Землински је инсистирао на целовитости и повезаности свих седам ставова Лирске симфоније. Наиме, он је повезао песме интерлудијумима и лајтмотивима, односно варијацијама почетног оркестарског мотива, примењујући принципе развојних варијација Брамса и Шенберга, с једне стране, и технике лајтмотива Рихарда Вагнера, са друге стране. Стихове је преузео из збирке Градинар бенгалског песника Рабиндраната Тагореа, представивши их у форми дијалога између принца-баритона и заљубљене девојке-сопрана.

Ауторка Јелена Дамјановић