Читај ми!

Путеви прозе – Тур Улвен

У циклусу Путеви прозе, од понедељка 19. до недеље 25. априла, можете пратити прозне текстове савременог норвешког писца Тура Улвена.

Туру Улвену је било 42 године када је, 1995. у Ослу, извршио самоубиство. Иза себе је оставио неколико песничких збирки, један роман, две збирке приповедака и књигу прозних фрагмената. То невелико дело, међутим, било је довољно да га сврста у најзначајније и најутицајније норвешке писце 20. века.  

О његовом животу не зна се готово ништа. Био је веома повучен стваралац, за живота је дао само један интервју. Чак и када му је додељена Обстфелдерова награда за лирско стваралаштво, није се појавио на церемонији, већ је само послао текст који је његов издавач прочитао. Врло доследно је избегавао јавни живот, трудио се да ни на који начин не постане јавна личност. „Зато се и дан данас", пише преводилац Радош Косовић, „кад је његово стваралаштво далеко познатије и кад се несумњиво убраја у најзначајније гласове норвешке послератне књижевности, и даље сматра 'писцем писаца' или 'песником песника'". 

„Иако", наставља Косовић, „у Улвеновим делима налазимо мноштво различитих мотива, ипак можемо рећи да их све прожима једна централна тема, наиме однос између органског и неорганског, као и статус (или пак судбина) људске свести унутар тог односа. Тај однос испољава се делом као контраст, делом као прелазак органског у неорганско путем фосилизације, петрификације и седиментације, односно као изравнавање органског живота с неживом природом". Због тога управо камен, кост и непокретност спадају у најважније мотиве у Улвеновом стваралаштву. Због тога као својеврсни свој поетски и дејни програм Тур Улвен поставља опис лишен емоција: „Када бих само могао да опишем башту каква је сада, без икакве приче, скоро безбојну, као у дрворезу, готово сасвим црно-белу, само да пренесем призор баште, ништа друго, као да сам око без срца и мозга, као да сам камера од речи". Но, ако сам Улвен, можда, и није успео да оствари тај програм, Карл-Уве Кнаусгор, један од његових безрезервних поштовалаца, као да иде истим стопама и као да остварује баш то што је Улвен зацртао као највиши књижевни израз.

Улвенове приче објавиће издавач Трећи трг из Београда.
С норвешког превео Радош Косовић

Чита Душица Мијатовић
Уредник Иван Миленковић