Музика вива – Hidden Treasures Mixtape

У наредним емисијама представићемо пројекат Hidden Treasures Mixtape Интернационалног музичког савета (IMC) и Рострума композитора, посвећен откривању дела композиторки различитих епоха и из различитих земаља. Како би се надоместио изостанак Рострума композитора у 2020. години, који је одложен због пандемијске ситуације, Интернационални музички савет је оформио ову компилацију, посвећену откривању женског стваралаштва у пољу савремене музике.

Наиме, када су чланови савета прегледали обимну архиву од 1955. године када је Рострум композитора основан до данас, у којој је преко 600 композитора ушло у категорије селектованих и препоручених дела, приметили су да је међу њима било само четрдесет седам жена. Што је још занимљивије до 1990. на овој листи се налазе само четири композиторке – међу њима и нашa Наташa Богојевић – док пре 1977. године није било ни једне пријављене жене. У жељи да се исправи оваква ситуација, која у многим земљама и не одговара чињеничном стању, компилацијски пројекат Hidden Treasures Mixtape указује на дела која су створиле композиторке у последњих шездесет шест година.

Луна Алкалај је аустријска композиторка, иначе рођена у Загребу 1928. године у сефардској породици, која се преселила у Беч. Тамо је Луна Алкалај студирала клавир и композицију на Конзерваторијуму почетком педесетих година. После завршених студија предавала је клавир од 1963. до 1995. године на Музичком универзитету у Бечу. Од почетака била је примећена у композиторским круговима, посебно после похађања Летњег курса у Дармштату током 60-их година и познанства са Бруном Мадерном. Тако је развила сопствену форму серијализма, а од седамдесетих година је почела да се занима и за мултимедијалне пројекте. Луна Алкалај је умрла у Бечу 2012. године. У емисији представљамо њено дело Једна Дантеова строфа (Una strofa di Dante) из 1967. године које је настало као поруџбина Бруна Мадерне.

Норвешка ауторка Ан-Мари Орбек је данас готово непозната у својој родној земљи иако је била поштована као пијанисткиња и композиторка педесетих година XX века. Она је иначе била прва ауторка симфоније у историји норвешке музике – 1954. године њена Симфонија у Де дуру је премијерно изведена у Бергену. Рођена је у Ослу 1911. године, а клавир је студирала у родном граду и у Берлину, а потом се усавршавала као композиоторка радећи са Густавом Фредериком Ланеом, Полом Хефером и Даријусом Мијоом. Њену каријеру музичарке и композиторке прекинуо је Други светски рат, а у послератном периоду усавршавала се код Надие Буланже у Паризу и Ханса Јелинека у Бечу. Ан-Мари Орбек је умрла 1966. године у Бергену. У емисији ћете чути Пасторалу и алегро за флауту и оркестар ове ауторке, писане у питком неокласичном кључу, француског рафинманма из друге половине 50-их године.

Барбара Бучек је била пољска композиторка, која је живела између 1940. и 1993. године. За свог ментора је сматрала Богуслава Шефера, а током каријере била је чланица уметничког колектива Grupa Krakowska и међународне асоцијације Frau und Musik. Бучек се сматра једном од најиндивидуалнијих личности пољске савремене музике, која је одступала од норми и чија дела, нажалост већином нису до сада јавно изведена. Круна раног периода њеног стваралаштва је управо дело Анекумена за 89 инструмената. Потом се окренула хомогенијем и микротоналном звуку, а сви истраживачи њеног опуса указују на изузетне техничке захтеве њених партитура, неуобичајену сензибилиност у погледу тонске боје и мајсторско обликовање комплексних текстура којима се дивио између осталих и Луиђи Ноно.

Композиција Анекумена поседује седам делова у којима Бучек истражује различите констелације фактуре, темпа, динамичких модела, артикулације и тембра. Из данашње перспективе ово дело се може сагледавати као најближе тенденцијама "нове комплексности", иако је овај покрет био непознат у Пољској у тренутку када је Бучек стварала. Дело је премијерно изведено у скраћеној варијанти на фестивалу Варшавско пролеће 1975. године и посвећено је Богуславу Шеферу.

Хрватска ауторка Оља Јеласка рођена је 1967. у Сплиту, завршила је Музичку академију у Загребу где ради као професор од 2016. године. Добитница је више важних националних награда, а њена дела су извођена широм света. Њена музика евоцира боје Медитерана, формално је кохерентна, поетична, рафинирана и тонално усмерена. У емисији представљамо њено симфонијско дело Модри вал из 2014. године написане у колоритном, постимпресионистичком кључу.

Уредница Ксенија Стевановић