Читај ми!

Путеви прозе

Бронислав Малиновски: Дневник, у строгом значењу те речи

У циклусу који је на програму до петка, 9. априла, можете пратити одломке интимног дневника Бронислава Малиновског с краја 1914. и почетка 1915. године, када је познати антрополог започео своје чувено „парадигматско путовање у парадигматско другде”.

Након боравка у Аустралији, у својству учесника конгреса Британског друштва за помагање науке, где се задржао до почетка септембра 1914, Малиновски је започео свој теренски рад у Порт Морезбију, на Новој Гвинеји, где је провео месец дана радећи међу тамошњим домороцима и дружећи се са локалним Европљанима. Гувернер британске провинције Папуе Нове Гвинеје био је у то време сер Хјуберт Мареј, који је гајио сумње у погледу пронемачких симпатија Малиновског, због чега му није био нарочито наклоњен. Ипак, огромну подржку пружио му је Атли Хант, секретар Департмана за унутрашње послове територије Аустралијске заједнице, који му је, између осталог, обезбедио двогодишњу финансијску потпору (у износу од 250 фунти) за његова истраживања.

За почетак истраживања Малиновски је, по савету свога ментора Чарлса Селигмана, одабрао острво Маилу, на које се искрцао 16. октобра. Управо за време боравка на том острву настала је већина забележака које чине шесту свеску ауторових интимних дневника, коју овом приликом представљамо нашим слушаоцима. 

У својој најпознатијој књизи, Аргонаути западног Пацифика, Малиновски је своје искуство доласка на Маилу описао на следећи начин: „Представи себи, читаоче, да си се сам нагло нашао, са свом својом опремом, на тропској плажи у близини домородачког сеоцета, у време када брод или чамац којим си ту приспео испловљава и ишчезава с видика. Пошто се сигурно сместиш у кући неког белог човека, трговца или мисионара, не остаје ништа друго него да одмах почнеш свој етнографски посао. Представи себи још и то да си истраживач почетник, да немаш никаквих претходних искустава нити нешто што би ти послужило као водич, нити икога ко би ти могао помоћи: бели човек је тренутно или отсутан, или не може, или неће да ти посвети ни тренутак времена. Управо су тако изгледали почеци мог теренског рада.”

Но, интимни дневник показује да наведене тешкоће нису биле једине с којима је Малиновски морао да се суочи, о чему најбоље сведоче записи о његовим честим нападима беса према урођеницима, заједљивости према мисионарима, бежању из реалности у опседнуто читање романа, као и о његовим еротским сновима и сексуалним фрустрацијама.

Превод с пољског: Никола Ф. Павковић
Спикерска интерпретација текста: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић