Читај ми!

Студије и огледи

Штефан Бергер: Митови, историја и национални идентитет у модерној Европи

У емисији Студије и огледи, у понедељак, 5. и уторак, 6. априла, можете слушати текст немачког историчара Штефана Бергера „Митови, историја и национални идентитет у модерној Европи” у преводу Михаела Антоловића.

Штефан Бергер (1964) професор је социјалне историје на Рурском универзитету у Бохуму и директор Института за социјалне покрете у овом немачком граду. Бергер је био руководилац паневропског пројекта под називом Представљање прошлости: писање националних историја у 19. и 20. веку (Representations of the Past: The Writing of National Histories in Nineteenth and Twentieth Century Europe, 2003-2008) који је финансирала Европска научна фондација (European Science Foundation) и на којем је сарађивало више од стотину историчара из тридесет европских земаља. Иначе, тежиште у његовом историографском раду представља компаративна социјална историја Европе у 20. веку (нарочито упоредна историја Немачке и Велике Британије), као и историја модерне историографије. Поменутим темама посвећена је Бергерова изузетно богата библиографија која, осим мноштва научних чланака објављених у најпрестижнијим светским историјским часописима, обухвата и шест ауторских монографија и више од двадесет приређених књига.

У тексту који ћемо емитовати на нашем програму, аутор сматра да с обзиром да је немогуће начинити јасну разлику између мита и историје и да је митска историја распрострањена у националним историјама, добар савет историчарима историографије је да следе захтев за више интертекстуалности у приступима истраживању националног идентитета. Наиме, писци белетристике и писци историје произвели су националне приповести упоредо са композиторима, архитектима, филмским ствараоцима и позоришним режисерима. И други академски предмети, пре свега, етнологија, антропологија, географија и социологија такође су били утицајни у описивању нације. Међутим, Бергер истиче да већ дуго касни интердисциплинарни и интертекстуални дијалог о писању националних историја. По његовом мишљењу, једино такав дијалог обећава напредак на путу ка разумевању различитих начина на које су митске историје обликовале европско разумевање нација, и једино такво разумевање може предупредити опасност од мобилизације „митске историје" у корист агресије и угњетавања.

Текст је преузет из трећег броја часописа European History Quarterly за 2009. годину.

Читала је Гордана Гачић.
Уредница Оливера Нушић.

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи