Читај ми!

Музика вива

Премијера композиције „Black Angels Songs” словачког композитора Мирослава Тота у извођењу Dystopic Requiem квартета и самог аутора на електроници.

Мирослав Тот, саксофониста и дизајнер звука, је студирао композицију у Братислави у класи Владимира Годара, а потом и у Прагу у класи Михала Ратаја. Фокусиран је пре свега на поље савремене музике, импровизоване музике, електроакустике и концептуалних аудиовизуелних дела.

Композиција и истовремено албум, који можемо превести као Песме црних анђела, се састоји из два дела – Књиге II и Књиге I, а овакав, "обрнути", редослед је и намера самог аутора. Наиме по његовим речима ово остварење открива његову "теорију да круг не може да се затвори" и да се налазимо у сталном односу према прошлости, у стању освртања, те је у том смислу поменута Прва Књига, у ствари други део циклуса Black Angels Songs.

На коју то прошлост Мирослав Тот алудира у свом делу? Пре свега он говори о страхотама Другог светског рата и нацистичке и квинслишке власти у овој земљи, као и о садашњости у којој је једна од словачких паралементарних странки, ултрадесничарска Народна партија „Наша Словачка", отворено неонацистички опредељена. Наиме, 14. марта 1939. године, Словачка се одвојила од Чешке, чиме је успостављена сателитска независна Словачка Република, под вођством Јозефа Тиса и под директним протекторатом Трећег Рајха. Данашње ултрадесничарке партије у Словачкој величају овај период и њену иконографију, иако су тада бројни људи, њихови сународници, изгубили животе, укључујући и јеврејску популацију која је упућивана у нацистичке логоре смрти. Мирослав Тот је због тога посветио своју композицију жртвама рата, а посебно родитељима Федора и Егона Гала који су погинули за време "марша смрти" који је 1945. организован како би се део затвореника из концентрационог логора Захсенхаузен пребацио до логора Матхаузен и Берген-Белзен. Мирослав Тот је уврстио као посебан додатак композицији и снимљено сведочанство Федора Гала у којем говори како је његов отац усмрћен током марша смрти, пошто су нацисти одстрељивали оне заробљенике који нису могли више да ходају. Војтех Гал је покопан у масовној гробници близу места Линде, а име његовог убице се никада није сазнало.

Због свега овога, Мирослав Тот је одлучио да премијера првог дела његове композиције (Књига II) буде управо 14. марта на дан оснивања независне Словачке Републике 1939. године и то у месту Битча у којем је рођен свештеник и први председник те државе Јозеф Тисо, у парку у којем је некада било јеврејско гробље. Како сам Мирослав Тот каже његова жеља је била да сећању на прошлост приђе на контемплативни начин, коришћењем музичке комуникације. Пред слушаоцима је зато дубоко проживљено, лирско остварење, које користи засићени звук гудачког квартета, постминималистичке хармоније и електронске деонице које у синергији сликају емотивни пејзаж у распону од ургенције, преко меланхолије, до смирења и медитације.

Уредница Ксенија Стевановић

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи