Композитор месеца – Александар Землински

Премда је био блиско повезан са члановима Друге бечке школе (Арнолд Шенберг је био његов ученик), Землински није био до те мере револуционаран аутор. Иако је био диригент највишег ранга и интерпретатор са интегритетом, био је изузетно повучена личности те је остао у сенци доминантнијих аутора тог доба.

Александар Землински рођен је у Бечу 1871. године. Његов отац, рођен у породици словачких католика, прешао је у јудаизам 1870, годину дана пре рођења сина, јер је његова супруга, рођена у Сарајеву, потицала је из сефардско-муслиманског мешовитог брака. Студирао је клавир и композицију на Бечком конзерваторијуму, код Антона Дора, хармонију и контрапункт код Роберта Фукса, а композицију код Робертовог брата Јохана Непомука Фукса. Његове камерне композиције су први пут изведене када је имао двадесет две године, у бечком Тонкинстлерферајну, где је често наступао као пијаниста и диригент. Брамс је био импресиониран стваралаштвом и делима младог Землинског, те га је препоручио издавачу Симроку.

Од 1894. до 1896. године Землински је деловао као диригент у музичком друштву за аматере и младе професионалце, под називом Полихимнија. Управо у овом друштву упознао је Арнолда Шенберга, тада младог банкарског службеника, а њихов однос ће током година прерасти у велико пријатељство. Тако је за оперу Сарема, за коју је Шенберг, као део педагошког процеса припремио одређени део вокалних деоница и довршио клавирски извод, Землински добио Луитполд награду у Минхену.

Ауторка емисије Јелена Дамјановић