Читај ми!

Имагинарна едиција

Ив Кософски Сеџвик: Епистемологија ормара

У емисији Имагинарна едиција од 8. до 11. марта можете слушати текст Ив Кософски Сеџвик „Епистемологија ормара”, преузет из ауторкине истоимене књиге коју је 1990. године објавио издавач University of California Press.

Америчка теоритичарка рода и једна од зачетница квир студија, Ив Кософски Сеџвик (Eve Kosofsky Sedgwick, 1950–2009), објавила је дела која се по начину разматрања доминантних дискурса о сексуалности, роду, раси и идентитету уопште, данас сматрају револуционарним. Анализирала је хомоеротске подзаплете у делима Чарлса Дикенса и Хенрија Џејмса, а сковала је термине „хомосоцијално” и „антихомофобично”.

Њен опус је тематски разноврстан - од квир перформативности, ЛГБТ и женских студија, експерименталне критике, преко бављења делима Марсела Пруста и Мишела Фукоа, нелакановском, клајнијанском психоанализом, будизмом, антропологијом, историјом филма, филозофијом – до теорије афеката Силвана Томкинса. Сва њена дела су жанровски хетерогена и изразито еклектична са снажним упливом феминизма, а најзначајније су јој књиге: Енглеска књижевност и мушка хомосоцијална жудња (1985), Епистемологија ормара (1990) и Склоности (1993). 

У Епистемологији ормара, Ив Кософски Сеџвик пропитује шта конституише људску сексуалност, тврдећи да бинарне опозиције увелико ограничавају нашу слободу и разумевање, те да језик и одређени говорни чинови конструишу и утичу на сексуалност. Користећи метафору изласка из ормара за саморазоткривање било којег стигматизованог идентитета (посебно идентитета геј појединца) пред осталим члановима друштвене заједнице, ауторка тежиште разматрања поставља на историјски тренутак с краја двадесетог века када је сексуална оријентација постала подједнако важна одредница личног идентитета као што је то пол био вековима. 

Текст Епистемологија ормара ускоро ће објавити издавачка кућа Карпос из Лознице, као део зборника о родним и квир студиjама, али и као први спис Ив Кософски Сеџвик који је преведен на српски језик.

Превела с енглеског Ивана Максић.
Читала је Гордана Гачић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.