Импровизоријум

Свестрани антички грчки филозоф Архита, припадник питагорејске школе, дошао је до свеобухватних и изванредних резултата на пољу војне стратегије, математике, теорије музике, физике и астрономије. Бавећи се теоријским питањима звука, разрадом и анализом хармоније и испитивањем фреквенције, Архита је уздигао тадашња теоријска сазнања о звуку на један сасвим нов ниво. Сматра се утемељитељем правилне интонације, а успешним се оцењују његова размишљања и истраживања о шумовима, за које је схватао да проистичу из вибрација и да настају због проласка тела кроз ваздух. Полазећи од овог открића, поставио је хипотезу да и небеска тела, која се налазе у непрекидном кретању, морају производити шумове. Међутим, људи те шумове не могу да опазе, јер они нису дати у интервалима, него су временски континуирани. Веома су занимљива његова експериментална испитивања помоћу којих је објашњавао узроке разлика између "оштрих и тупих" звукова, условљених брзином самих вибрација, односно оним што се данас назива таласном дужином: што је вибрација бржа, то је оштрији и звук који из ње проистиче, и обратно. Те експерименте је вршио на фрули и другим музичким инструментима и тврдио да и људски глас прати тај исти принцип.

Швајцарски импровизатори, хармоникаш Жонас Кошер, кларинетиста Ханс Кох и електроничар Гауденц Бардут, на другом заједничком албуму који носи назив Архитина крива, сниманом уживо у Швајцарској, Аустрији и Новом Саду током 2019. и објављеном крајем прошле године за Wide Ear Records, у суптилним комадима непосредне електроакустичне импровизоване музике инспирисане Архитиним теоријским и математичким теоријама и феноменима, имплементирају стечена искуства и развијају специфичан начин истовремене убрзане и споре музичке нарације, разноврсних облика и текстура.

Аутор емисије Миленко Мићановић