недеља, 31. јан 2021, 20:02
Фестивал у Салцбургу 2020
Репродуковаћемо снимак концерта одржаног 21. августа у Великој фестивалској кући, када су наступили Бечки филхармоничари под управом Кристијана Тилемана, а као солисткиња се представила мецосопран Елина Гаранча. Снимак смо добили посредством међународне размене у оквиру Еурорадија. На програму овог концерта била су дела Рихарда Вагнера – Пет песама Матилде Везендонк и Антона Брукнера – Романтична симфонија у Ес дуру, број 4.
Вагнер је циклус песама компоновао на стихове Матилде Везендонк, немачке песникиње, и његове велике инспирације и музе. Она је била супруга богатог трговца Ота Везендонка који је био композиторов мецена и његов заштитник након изгнанства у Цирих, на које је Вагнер био приморан јер је учествовао у револуционарним дешавањима 1848. и 1849. године.
Компонован 1857. и 1858. године, овај циклус сведочи о интимној повезаности, иако никада до краја утврђеној, између композитора и Матилде. Вагнерове песме су настајале истовремено када и опера Тристан и Изолда, а две песме из циклуса – У стакленој башти и Снови – насловљене су као Студије за Тристана. Читав циклус обилује богатством хармонског језика на темељу проширеног тоналитета, хроматиком и емотивним набојем, као и елементима тонског сликања. У писму упућеном Матилди 1858. године, Вагнер о циклусу говори као о једном од својих најбољих дела, којем би ретко шта из његовог опуса могло да парира. У оригиналу су писане за глас и клавир, а Вагнер је оркестрирао само једну песму – Снови, у намери да је, како истичу историјски извори, изведе на виолини уз пратњу малог оркестра на прослави Матилдиног рођендана, када је Ото Везендонк био на путу у Америци. Данас се дело најчешће изводи у оркестрацији коју је довршио Феликс Мотл, задржавши Вагнерову оркестрацију последње песме. Ових пет, формално складних и хармонски смелих песама, заједно са љубавном причом Тристана и Изолде, остали су у историји музике упамћени као сведочанство Вагнеровог страственог односа са Матилдом Везендонк.
Рад на Романтичној симфонији у Ес дуру, која спада у ред Брукнерових највећих остварења, композитор је започео 1874. године када је настала прва верзија, а до 1888. више пута је правио ревизије партитуре, па се у литератури, као и на снимцима налази неколико верзија овог дела. Иначе, историјски извори наводе да су Романтичну симфонију премијерно свирали управо Бечки филхармоничари под диригентском палицом Ханса Рихтера, а да су први снимак начинили ансамбл Државна капела из Дрездена и диригент Карл Бем. Грандиозност и карактер Брукнерове Четврте симфоније сведоче о поетици композитора, а дело је настало на врхунцу романтичарског покрета, када су, између осталих остварења, настале и Вагнерове опере Лоенгрин и Зигфрид.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари