Век хармонике – Маћеј Фронцкјевич

Маћеј Фронцкјевич рођен је 1988. године у Бјалистоку, Маћеј Фронцкјевич студирао је на Музичкој академији „Фредерик Шопен” у Варшави, као и на Универзитету у Сан Себастијану у Шпанији, у класи чувеног хармоникаша Ињакија Албердија. Постдипломске студије завршио је на Универзитету у Детмолду, а потом и у класи еминентне хармоникашице Мие Мики на Универзитету уметности у Есену. Најуспешније такмичарске наступе остварио је у Немачкој, Словачкој, Италији и Шпанији, а пољски магазин „Политика” је 2013. године Фронцкјевичу доделио Награду за интерпретацију дела савремене музике. У образложењу је између осталог стајало: „...за храброст, смелост и доследност. За обогаћивање музичког репертоара. За његове концертне креације и стимулисање наше маште”.

Маћеј Фронцкјевич је 2010. године био представник Пољског радија на Интернационалном форуму младих извођача у организацији Европске радиодифузне уније, а 2013. је ушао у историју као први хармоникаш који је наступио са Варшавском филхармонијом. Тренутно предаје на Конзерваторијуму у немачком граду Детмолду.

На свом новом албуму, Фронцкјевич је желео да „крене на путовање” на којем ће се повезати са људима, природом, идиличним местима, надреализмом, али и љубављу, сновима и жељама. Акценат је првенствено на савременим композицијама које га, свака на свој начин, повезују са домовином. У рецензијама овог компакт-диска, критичари су навели да се млади хармоникаш представља као изузетан виртуоз, брзим али и емотивним интерпретацијама, којима свој инструмент доводи до „крајњих граница” изражајних могућности.

Албум отвара остварење под називом Ревидирана бајка Јурија Шишкина. Ово дело представља аранжман за хармонику Гогољеве свите као и делова из балета Скице Алфреда Шниткеа. Сатирична музика прати детињство Чичикова – главног јунака Гогољевог романа Мртве душе, којом Шишкин покушава да открије његову психолошку позадину. Одмах потом чућете клавирске минијатуре Буколике Витолда Лутославског, у аранжману Маћеја Фронцкјевича за хармонику. Ове минијатуре из 1952, које су десет година касније постале важан део камерног репертоара када их је аутор приредио за виолину и виолончело, засноване су на фолклору историјске области Мазовије у Пољској. Следе одломци из Свите број 5 Жан-Филипа Рамоа, и то Разговор муза и Кокошка. Свита је објављена у Рамоовој збирци Нове свите комада за чембало 1728. године. Кокошка је један од најпознатијих комада из ове свите у којој се бројним украсима на најбољи начин илуструје стил француске музике за чембало 18. века, а Фронцкијевич их виртуозно износи врхунском елеганцијом и префињеном артикулацијом.

Композиција за соло хармонику под називом Дјад пољског композитора Миколаја Мајкјусака из 2016. године настала је у ауторовом ишчекивању рођења својих близанаца. У том тренутку написао је Дјад инспирисан усхићењем које изазива овај догађај, али и мистичном повезаношћу која се успоставља између једнојајчаних близанаца. Затим следи Флорина игра из Три прелудијума Астора Пјацоле, као и Портерт љубавника Зигмунта Краузеа. Музика је преузета из Концерта за хармонику овог пољског композитора, међутим, соло верзија мења карактер композиције и емоционални израз. Наслов сугерише специфичну представу имагинарног лика који има два лица: једно енергично, агресивно и друго – лирско и распевано. У консултацијама са Фронцкјевичем, коме је композиција и посвећена 2018. године, аутор је назначио да би тумачење дела требало да додатно подвуче и дочара ова два супротстављена лица главног јунака Портрета.

Уредница емисије Марија Вуковић