Читај ми!

Антологија српске музике

Одабрана дела из пера Лудмиле Фрајт, прве жене-композиторке која је диплому стекла на Музичкој академији у Београду 1946. године. Слушаћете Песме ноћи, Песме растанка, циклус Дванаест месеци, квартет Сребрни звуци и Тужбалицу.

Лудмила Фрајт води порекло из чешке породице чији су чланови као професионални, образовани музичари деловали у готово свим сегментима музичког живота Београда, оставивши снажан печат даљем развоју музичке културе у Србији. Наиме, њен отац Јован, односно Јан Фрајт у договору са Станиславом Биничким, тадашњим директором опере Народног позоришта у Београду, добио је 1903. године место виолинисте позоришног оркестра, а потом је основао и прву издавачку кућу за нотне публикације и музикалије. Лудмила Фрајт је рођена 31. децембра 1919. у Београду. Студије је похађала на Музичкој академији, код најистакнутијих композитора тог времена - Милоја Милојевића, Петра Коњовића, Косте Манојловића, Предрага Милошевића и Емила Хајека. Последњу годину студија провела је у класи Јосипа Славенског који је посебно утицао да млада композиторка стекне велико интересовање за српски и југословенски музички фолклор. Наиме, у разноврсном опусу Лудмиле Фрајт, који обухвата оркестарске, камерне и хорске композиције, уочљиво је да важно место заузимају дела која показују афинитет и поштовање према традиционалном, народном музичком наслеђу. Композиторка је неговала специфичан однос према звучној боји који се пре свега односи на изузетну способност спајања постсеријалних поступака са лирским стилом, што је постала и најпрепознатљивија одлика њене музичке поетике. Вокална дела Лудмиле Фрајт изузетно су изражајна и префињена, а посебну наклоност гајила је према женским гласовима. Оставила је и важан допринос развоју дечје музике, а често је правила експерименте користећи у њима изванмузичке ефекте и неуобичајене инструменте попут дечјих играчака у Успаванци из 1971. или сребрних кашичица у квартету названом Сребрни звуци који је писан 1972. године.

Лудмила Фрајт је радила као музички уредник Авала филма, Радио Београда и Југословенске радио-телевизије, а дуги низ година деловала је и као организатор музичког живота у Београду. Била је идејни творац циклуса јавних концерата Радио Београда на којима су, између осталих, наступали и Зубин Мехта, Дмитриј Башкиров, Кристијан Ферас и други. Била је и прва композиторка електроакустичке музике на Балкану, као и наша прва композиторка филмске музике.

Уредница Ирина Максимовић Шашић