Имагинарни пејзажи

Како сам Дупри каже он је сваког месеца правио ново дело уз помоћ малих предмета, који су често били и поклони од пријатеља и фамилије. Овај изузетно деликатан албум, представља повратак на експерименталнији приступ који је Дупри неговао почетком двехиљадитих. Коришћени су предмети у распону од малог месинганог звона, преко скулптуре и старе дрвене цитре, до винтиџ синтисајзера – од једноставних до сложених објеката. Истовремено Дупри посвећује цео албум свом пријатељу и саунд уметнику Стиву Родену, чија је пионирска употреба не-музичких објеката у стварању такозваног 'лоуеркејс' музичког стила извршила пресудан утицај и на естетику овог албума, али и других Дупријевих издања. 

Композиције везане за сваки месец протекле године Дупри је обликовао прожимајући тишину И апстрактну музику изведену из звуку једног или два објекта, а уз помоћ техничког минимума за снимање звука, задајући себи одређена ограничења у стваралачком раду. Идеја која стоји иза свега је да се истражи не само звук који су ови предмети способни да прозиведу, већ и да се истакне њихова површина и материјалност. Како Дупри каже „моја жеља је била да други чују физичку материјалност сваког од њих док се по њима лупа, свира гудалом или гребе, јер сам покушавао да искористим целокупност њихове форме, како оне музичке, тако и оне која то није”. Тако су настале по уметниковим речима интимне 'соничне оде' овим скромним објектима, које су учиниле да и сам пуно научи и уметнички 'сазре'. У обимној књижици која прати овај албум аутор наводи све употребљене предмете, њихово порекло и начин на који су снимани, покушавајући да нам открије приче, односно цео онај интимни простор који одређује нашу везаност за неке објекте, сећања која они производе и емоције које у нама буде и генеришу. 

Уредница Ксенија Стевановић