Ексклузиван архивски снимак фестивала у Вербијеу 2011

Џошуа Бел је данас један од најцењенијих виолинских виртуоза који је пажњу међународне јавности привукао још као четрнаестогодишњак, када је 1981. године наступио са Филаделфијским оркестром и диригентом Рикардом Мутијем, а у годинама које су следиле бележио је велике успехе да би га убрзо медији прогласили за супер звезду класичне музике. У богатој, вишедеценијској каријери, овај амерички виолиниста богате дискографије, освојио је и бројне награде и признања, од којих се посебно издваја признање Живе легенде, које му је доделила држава Индијана у којој је рођен 1967. године.

Након освојене Прве награде за камерну музику 1992. године и Прве награде за виолину на Конзерваторијуму у Паризу, на којем је похађао студије у класама професора Жерара Пулеа и Веда Рејнолдса, Рено Каписон 1994. године осваја Награду Академије уметности у Берлину, где наставља даље усавршавање. У периоду од 1997. до 2000. године, по позиву Клаудија Абада, био је солиста Омладинског оркестра Густав Малер. Поред тога, наступао је као солиста и са бројним светским оркестрима попут Симфонијског оркестра Монтреала, Немачке камерне филхармоније, Камерног оркестра Лозане и Цириха, Краљевског Консертхебау оркестра из Амстердама и Варшавских симфоничара. Плодну сарадњу остварио је са диригентима међу којима се издвајају Шарл Дитуа, Ханс Граф, Емануел Кривин и други. Критичари као изузетне бележе његове реситале у Атини, Бирмингему, Паризу, бечком Музикферајну, Келнској филхармонији, дворани Концертхебау у Амстердаму, Палати лепих уметности у Бриселу и Карнеги холу у Њујорку.

Рено Каписон често наступа као камерни музичар са својим братом Готјеом Каписоном, али и са другим уметницима међу којима се издвајају Френк Брејли, Елена Башкирова, Елен Гримо, Јефим Бронфман, Стивен Ковачевић и ансамбл Кремерата Балтика.

Уредница Ирина Максимовић Шашић