Предраг Крстић: Реквијем за Хумболта – појам „Билдунга”

Реч Билдунг скована је у немачкој мистици средњег века и барока и у том контексту се користила од тринаестог до осамнаестог века, при чему је коренска основа играла значајну улогу. Оно Билд – слика – указивало је да верујући треба духом да поунутри лик Исуса да би постао ближи богу. Тај налог или процес назван је онда Билдунг. Извесна деспиритуализација термина наступа тек крајем осамнаестог века, када просветитељство пребацује тежиште са истине ауторитета на ауторитет разума. Тада он доспева у везу и са на данашњи начин схваћеним образовањем, али и са изградњом, васпитањем, култивисањем, са науком и културом, као и са просвећивањем – те од свих њих настоји да се разграничи или чак и да их обухвати.

Рад филозофа Предрага Крстића посвећен је разумевању концепције Билдунга Вилхелма фон Хумболта и његовој рецепцији до наших дана. У троуглу Хумболтове „Теорије образовања човека” и његових каснијих списа, Адорнове „Теорије полуобразовања” и Лисманове „Теорије необразовања”, аутор прати судбину не само дискурзивних промена тежишта те образовне визије, него и настојања њене практичне имплементације, изневеравања и одбацивања. После контекстуалног ситурања Хумболтовог подухвата, Крстић излаже основне идеје његовог схватања образовања и његових неједнозначних напора да се оне остваре, да би на крају текста сумирао како реализације идеала Билдунга тако и његово напуштање.

Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.