Ретроспектива 28. Међународне трибине композитора

Чућете нову верзију дела Куда са птицом на длану Иване Стефановић за удараљке и магентофонску траку. Електронски парт ове композиције настао је 1979. године током ауторкиног боравка на париском ИРКАМУ, док је деоница удараљки написана на подстицај Ансамбла за удараљке из Љубљане. Дело је први пут изведено у оквиру циклуса Музичка модерна Трећег програма Радио Београда. У лето 2019, тачно четрдесет година касније, Ивана Стефановић је направила прераду за ансамбл од три уместо оригиналних пет извођача, која је представљена на Међународној трибини композитора у интерпретацији норвешког перкусионистичког ансамбла СИСУ који спада у ред најистакнутијих састава посвећених савременој музици у Скандинавији.

Композиција Куда са птицом на длану базира се на четири основна природна елемента и у њеној основи се налази снимљена подлога формирана од звукова воде, ватре, ваздуха и земље, коју такође заступају и ударачки инструменти. Како то ауторка истиче, инспирацију за наслов композиције је пронашла у тексту који је Исидора Секулић написала о Његошу, где каже да песник „држи смрт на длану попут мале птице која му не може ништа". Ивана Стефановић је преузела ову слику због уверења „...да човек, пре или касније, пронађе начин да постигне склад између себе и времена, себе и света и коначно, себе и ништавила”.

Дело с в и   т в о ј и   с в е т о в и Соње Мутић, наше ауторке која тренутно живи и усавршава се у Сједињеним Америчким Државама где на Харварду похађа докторске студије у класи Хаје Черновин и Ханса Тучкуа, написано је као поруџбина ансамбла Студио 6 који га је премијерно извео на Међународној трибини композитора. Ова композиција, према речима ауторке „говори о мултидимензионалности бивства, доживљају резонантности и конекцији између његових димензија... Комад тежи да отвори/осветли поједине фреквенције и изложи хармонска поља, која постоје унутар њих. Ова поља су релацијска и утичу једно на друго - било у виду растапања и формирања резонантних чворова који се ротирају и сједињују, или тако што постају засебни инструментални идентитети који израњају из сопственог звучног света”. Пред нама је деликатно звучно ткање, својствено Соњи Мутић, у којој су фреквенцијска исијавања и наизглед статични, а опет изузетно комплексни музички ток у фокусу извођачког рада.

Мото композиције Круг у житу за виолончело, виолину и хармонику словеначке ауторке Петре Страховник из 2014. године гласи: „Застани за трен, удахни, осмотри; ум вечито ствара кроз време без краја”. Страховник, једна од најинтересантнијих словеначких ауторки последњих година, победница је прошлогодишњег Међународног Рострума композитора. Инспирацију за компоновање најчешће проналази изван музике – у проблемима друштва, као и у фундаменталним питањима о човечанству и космосу. Последњих година придржава се идеје „безграничног размишљања" и „безграничног слушања” музике, те не жели да слушаоцима диктира на који начин ће слушати њена дела, већ им даје могућност да их слободно искусе.

Дело Кад те остави онај ко те воли Татјане Милошевић написано је за мецосопран, виолончело, клавир и електронику на текст истоимене песме Бранислава Бране Петровића из његове збирке Градилиште. У лучној структури композиције, унутрашњи ставови доносе успоравање и утишавање музичког тока. Деоницу електронике, поред семплова виолоночела, чине и снимци конкретних звукова као што су: звук откуцаја срца, звук медицинског апарата за праћење виталних функција, звук дисања, шум ветра, док се у вокалној деоници инститира на репетицији мелодијско-ритмичких фраза са малим трансформацијама у неједнаким временским интервалима, како то открива ауторка.

Уредница Ксенија Стевановић.