„Гласови” Макса Рихтера на Дан људских права

Вечерашњом, специјалном емисијом на таласима Трећег програма Радио Београда прикључујемо се обележавању Међународног Дана људских права. Репродуковаћемо ексклузиван снимак радијске премијере дела Voices – Гласови Макса Рихтера, немачко-енглеског композитора и пијанисте, који се поред концертне активности, током каријере ангажовао и као студијски музичар, а бавио се и примењеном музиком за филм и позориште. Композицију Гласови Рихтер је реализовао у сарадњи са редитељком и партнерком Јулијом Мар, а поред овог остварења, вечерас ћете слушати и његову композицију Infra. Снимак концерта, који је уз строго поштовање епидемиолошких мера одржан 4. децембра у Лондону, у Студију 1 чувеног комплекса студија Мејда Вејл, добили смо посредством међународне размене Еурорадија. Иначе, у овом концертном простору своје наступе имали су и Битлси, Дејвид Боуви, Џими Хендрикс, а у њему су се премијерно изводила и дела Арнолда Бакса, Артура Блиса и Оливијеа Месијана.

Интересантно је истаћи да у овом пројетку Еурорадија посвећеног обележавању Дана људских права, поред домаћина – Радија Би-Би-Си 3, композицију Гласови представиће тридесет седам радио станица у тридесет три земље широм Европе, а концерт ће моћи да чују и слушаоци у Аустралији, Канади, Русији и Сједињеним Америчким Државама.

Године 1950. Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 10. децембар за Међународни Дан људских права како би скренула пажњу народа на две године раније потписану Универзалну декларацију о људским правима, као први свеобухватни инструмент заштите људских права, а коју је, по позиву Еленор Рузвелт, саставила група филозофа, уметника и водећих мислилаца тог доба. Циљ је био да се позабаве великим питањима времена која могу бити, како је ова америчка политичарка и хуманитарка посебено нагласила, „магна карта за читаво човечанство”. По први пут у историји ова декларација прокламује заједничке стандарде људских права које треба да постигну сви народи и све нације света.

За дело Гласови, писано по поруџбини Барбикана где је и премијерно изведено фебруара ове године, Макс Рихтер је пронашао инспирацију у првом члану декларације, а он гласи: „Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима”. Ове инспиративне речи биле су идеја водиља за читаву декларацију, међутим, како истиче Рихтер, „Ако погледамо свет који смо створили од времена када су ове речи написане 1948. године, јасно је да смо неке ствари заборавили. Последњи брутални догађаји у Америци, који су водили до трагичне смрти двоје Афроамериканаца – Џорџа Флојда и Брионе Тејлор, као и бројна злостављања широм света, прави су доказ за то”. Композитор даље истиче „У овим временима лако је осећати се безнадежно али, као што проблеме нашег света сами стварамо, можемо их и решавати и изнаћи начине како да се они превазиђу. Иако је прошлост фиксна и не може се мењати, будућност још није написана, а декларација о људским правима показује визију бољег и праведнијег света који је надомак нас... само ако га одаберемо. Стога је композиција Гласови музички простор за поновно повезивање са овим инспиративним идејама”, речи су Макса Рихтера.

У самом срцу Гласова јесте снажан осећај заједништва, односно глобалне заједнице, а који је настао из дугогодишње сарадње Рихтера и Јулије Мар, и њихове идеје да креативност може и треба да има активистичку улогу у савременом свету. Ово дело, које ће на специјалном и-пи издању објавити и продукцијска кућа Дека Рекордс, пружа место за размишљање о питањима са којима се данас суочавамо, а која су садржана у Универзалној декларацији о људским правима. У времену драматичних, глобалних промена, композиција Гласови представља и даје музичку поруку наде.

Дело је настајало у периоду од једне деценије. Рихтер и Јулија Мар су позвали људе широм света да учествују у реализацији овог комада, кроз читања Универзалне декларације људских права на различитим језицима: „Желели смо да овај документ, писан неколико година по завршетку Другог светског рата, који је заправо настао као скица за бољи свет којем сви треба да тежимо и који је преведен на преко 500 језика, дочарамо у музици и кроз њу. Позив смо поставили на друштвеним мрежама, хтели смо да у овом пројекту окупимо велики број људи, не глумаца већ стварних људи, да сниме на својим матерњим језицима одломке из текста декларације и пошаљу нам... За само неколико дана добили смо изненађујуће велики број снимака на најразличитијим језицима", истичу Макс Рихтер и Јулија Мар. Композитор је потом направио селекцију звучних записа и поставио их као пејзаже, како и сам напомиње: „Пејзаже гласова кроз које 'тече' музика... Када сам чуо музику ових гласова, иако у потпуности нисам разумео језике на којима говоре, добио сам идеју да те семплове поставим као звучне скулптуре и населим их у звучни простор дела... Допала ми се идеја о музичком комаду као простору за размишљање, а јасно је да сви ми тренутно имамо разне ствари о којима треба да промислимо”. Јулија Мар подсећа да нас „музика може окупити из сваке културе и традиције и 'говорити' са свима нама, што је слично људским правима – она нас оснажују да тражимо слободу и правду”.

У извођењу овог дела, поред композитора који музицира на клавиру и електорници, суделују и: британска глумица пореклом из Уганде – Шила Атим, у улози нараторке, сопранисткиња Грејс Дејвидсон, виолинисткиња Викторија Мулова, Хор Тенебре, као и чланови ансамбла Макс Рихтер под управом Роберта Зиглера. Током извођења овог дела чућемо и снимке гласова људи широм света, а на самом почетку и снимак гласа Еленор Рузвелт која је имала водећу улогу у изради Универзалне Декларације о људским правима 1948. године.

Пре снимка радијске премијере овог дела, најпре ћете чути једно раније Рихтерово остварење, композицију Infra у верзији из 2010. године. Ово дело, чији је назив латинског порекла и значи испод, представља композиторов коментар на бомбашки напад који се догодио у подземној железници у Лондону 7. јула 2005. године. Поред овог трагичног догађаја, дело је инспирисано и поемом Томаса Стернса Елиота Пуста земља из 1922. године, једним од најзначајнијих поетских остварења XX века, као и концептом путовања како је то представио Франц Шуберт у свом циклусу Зимско путовање. Композицију Infra, коју критичари убрајају у ред композиторових ремек-дела и која открива његово емотивно путовање кроз осцилирајуће личне и друштвене пејзаже, писао је за балетску продукцију Краљевске оперске куће у Лондону, а дело је премијерно изведено у кореографској поставци Вејна Мекгрегора.

Уредница Ирина Максимовић Шашић