Ретроспектива 27. Међународне трибине композитора

Композиција Мадригал нашег доајена Рајка Максимовића, вишеструко награђиваног аутора и дугогодишњег професора композиције и оркестрације на Факултету музичке уметности у Београду, је прерада мадригала Перо за мушки хор из књиге мадригала Из тмине појање. С обзиром да је оригинална композиција ретко извођена, а Максимовић је високо цени у осврту на свој рад, он је направио неколико варијанти ове партитуре која, тако, постоји и уверзији за мешовити хор под именом Хамлет на оригиналне Шекспирове стихове.

Ход по дуги – Rainbow Walk Бранке Поповић је дело засновано на идеји дисторзије познатог фанфарног звука који се најчешће повезује за звуком лимених дувача. Како то наша цењена ауторка каже „изразито брз темпо криви фанфарне мотиве, чини их механичким и тако их удаљава од њиховог конвенционалног облика”.

У складу са карактеристикама сведеног и брижљиво вођеног композиторског писма Бранке Поповић и ово дело краси економичност која се огледа у грађењу готово целокупног музичког тока из једног мотива.

Остварење Оаза Алана Ханкерса, награђиваног композитора и пијанисте који делује у Њујорку је инспирисано музиком италијанских ренесансних мајстора Палестрине и Габријелија, односно контрапунтским начином мишљења музике XVI века. Ипак, Ханкерс не прави симулацију полифоније, већ како каже „трансформише експлицитне мелодијске профиле у апстрактни тоталитет боје”. Алузије на рану музику се током композиције губе у густој и кластерски мишљеној текстури, из које се помаљају мелодијске линије, сугеришући „оазе звука” унутар статичне пустолине.

Академик Исидора Жебељан, једна од најуспешнијих ауторки из наше земеље у протекле две деценије, која је преминула 29. септембра ове године, овако је објаснила карактеристике своје поетике: „Сада ми се чини да у основи мог музичког језика лежи спој између жудње за дивним, анђеоским, небеским мелодијама и ритуалне, демонске, до изнемоглости исцрпљујуће, лудачке енергије паганске игре и циганског дерта, које су моји преци покупили током безбројних номадских селидби кроз јерменске гудуре, румунске и српске мочваре, баруштине и степе. Отуда и наслови мојих композиција – Дух из тикве, Скомрашка игра, Песма путника у ноћи”.

У емисији представљамо нову верзију дела Дух из тикве, којa је премијерно изведенa у Београду 2017. године у у оквиру циклуса концерата Музички разговори у Српској академији наука и уметности, док је оригинал публици премијерно представио ансамбл London Brass 2006. године у Великој сали Краљевског музичког колеџа у Лондону

Дело Tango to Go хрватског аутора Петра Обрадовића, соло трубача Симфонијског оркестра Хрватске радио-телевизије, базира се на могућностима звучних спојева лимених дувачких инструмената у како то аутор каже „потрази за лепотом”.

Дувачки квинтет Викторија академика Ивана Јевтића инспирисан је „идејом о победи, слободи, о визији нових хоризоната, снази и здрављу, идеја која осветљава почетак музичке каријере али и живот једног композитора”.

Уредница емисије Ксенија Стевановић