Фестивал у Салцбургу 2020

Песму о земљи Малер је компоновао 1908. и 1909. године, у завршној фази свог стваралаштва, обележеној великим ударцима који су га задесили на приватном и професионалном плану. Наиме, у кратком раздобљу 1907. године изгубио је ћерку Марију, место директора Бечке опере, а лекари су му саопштили да је његово срце у таквом стању да ће живети још свега неколико година. Егзистенцијална криза кроз коју је у том периоду пролазио представљала је са једне стране окидач, док му је са друге била покретач да преиспита мрачну границу између живота и смрти. Како је и сам писао: „Један једини ударац био је довољан да изгубим сав спокој и мир који сам икада постигао. Стојим лицем-у-лице са празнином и сада, на крају свог живота, морам да почнем да учим како да поново ходам...", речи су Густава Малера.

За разлику од колосалне осме симфоније из 1907. коју је насловио Симфонија хиљаде и са којом је достигао врхунац своје каријере диригента-композитора, у Песми о земљи Малер, музичким језиком позног романтизма, дочарава потпуно другачији свет. Наиме, када се упознао са стиховима из антологије старе кинеске лирике из периода династије Танг коју је, у слободном преводу под насловом Кинеска флаута објавио Ханс Бетге, Малер је добио инспирацију да компонује дело које је сматрао „опроштајем од овоземаљског живота". Писано за тенор, мецосопран (или баритон) и оркестар, ово остварење оставило је велики траг у историји музике. Са једне стране, Малер је дао нови облик позно романтичарском лиду преместивши га из салона и камерних сала у концертне дворане, док је, са друге, у њему успео да прожме два готово неспојива жанра и истакне њихове основне карактеристике - интимност лида и грандиозност симфоније - а све у циљу приказивања и дочаравања личних стања.

Песма о земљи се састоји од шест ставова, односно песама, које назименично певају тенор и дубоки женски глас, а називи су: Напитнице о земаљској беди, Усамљен у јесен, О младости, О лепоти и Пијан у пролеће. У последњем, шестом ставу названом Растанак, који траје колико и претходних пет заједно, последње речи говоре о обнављању земље у пролеће - то су стихови самог композитора који је, суочавајући се са близином сопствене смрти, скупљао храброст из свог циклуса о смрти и поновном рођењу у природи. Малер је као основу користио Бетгеов слободан превод кинеских песама, а и сам је начинио одређена прилагођавања текста.

Дело је премијерно дириговао Бруно Валтер 20. новембра 1911. године на концерту одржаном у дворани Тонхале у Минхену, једној од некада најзначајнијих немачких концертних дворана која је до темеља срушена 1944. године. Као један од првих великих диригената који су на Промсу изводили Малерова дела, Хенри Вуд је Песму о земљи премијерно извео јануара 1914. године у лондонском Квинс Холу, када је ово дело публика примила са великим одрушевљењем. Међутим, услед ратних околности, дело је поново изведено тек 1945. када је Симфонијским оркестром Би-Би-Сија дириговао Едријен Боулт.

Поводом обележавања стогодишњице Малеровог рођења 1960, један од великих интерпретатора његових дела - Ленард Бернстајн - нагласио је да је Песма о земљи јединствено и једно од најзначајнијих симфонијских остварења овог позно романтичарског композитора.

Уредница Ирина Максимовић Шашић