Музика вива

Ретроспектива 27. Међународне трибине композитора

У вечерашњој емисији представићемо дела Драгане Јовановић, Милане Стојадиновић Милић, Ивана Бркљачића, Маје Боснић и Драгана Латинчића која су написана за ансамбл Београдски барок, а изведена на концерту одржаном 5. октобра 2018. године у Великој сали Студентског културног центра у Београду.

Композиција Quasi la Nuova Musica Barocca Драгане Јовановић, дело је наше врло активне композиторке и професорке на Факултету музичке уметности у Београду, која иза себе има четири ауторска концерта. Ово вишеставачно дело настало је на иницијативу ансамбла Београдски барок којем је и посвећено. У потпуности је окренуто необарокним елементима, укључујући парафразе, барокну моторичност и обликотворну конструкцију у складу са личном поетиком ове ауторке, која се у својим делима често поиграва са мрежом означитеља и њиховом актуелношћу.

Остварење Чудотворна колајна написала је Милана Стојадиновић Милић, чија дела су извођена у земљи и иностранству, забележена су на компакт-дисковима, између осталог, посебно у оквиру међународног пројекта Савремена симфонијска музика Балкана. У композицији "удотворна колајна Стојадиновић Милић дочарава музичким средствима огрлицу коју творе осам полудрагих каменова благтоворног дејства на човека и душу. Дело је настало на позив ансамбла Београдски барок.

Композиција B-G-B-A Ro(c)k цењеног композитора и професора Ивана Бркљачића базира се на музичком мотиву изведеном из имена ансамбла Београдски барок, који је коришћен као основу варијационог тока ове партитуре. Дело поседује осам ставова који доводе у везу идиоме барокне и рок музике на плану драматуршких, историјских, стилских и интерпретативних корелација попут рок солаже односно барокне ад либитум импровизације.

Маја Боснић се у делу Кавитација, у складу са својим концептуалним залеђем, бави овим физичким феноменом који карактерише стварање мехурова водене паре на местима сниженог притиска при струјању течности великим брзинама, који се потом шире док притисак опада и онда нагло имплодирају. Маја Боснић процес кавитације у звучној слици представља на тај начин што ансамбл поседује неколико звучних маса различитих текстура. Одсеци композиције представљају мирну воду, рад мотора и турбине, појаву мехурића, епизодни фокус на један мехур, ваздух у његовој унутрашњости и опну око њега, имплодирање мехура под воденим притиском, повратак на рад мотора и турбине, као и коначно њихово постепено потпуно заустављање услед оштећења изазваних кавитацијом.

Драган Латинчић, доцент на катедри за композицију Факултета музичке уметности у Београду, композицију Лијане написао је по поруџбини ансамбла Београдски барок и садржи три става чији су називи Канон, Данс - Плес и Тала. У метро-ритмичкој основи композиције преовлађује техника хоризонталних хемиола својствена полифонији суб-сахарске регије. Аутор такође примењује и барокну технику штимовања - скордатуру на свим инструментима. Како Латинчић каже ванмузичка идеја композиције у вези је са биолошком формом биљке лијане коју одликује дугачко, танко и гипко стабло, што донекле одгавара карактеристикама барокне полифионије.

Уредцниа Ксенија Стевановић