Мајстори барока

Француски барокни композитор и теоретичар Мишел Пињолe де Монтеклер водио је ужурбан живот између свирања у оркестру париске Опере, давања часова и вођења посећене продавнице са музикалијама. Рођен је у Анделоу на севeроистоку Француске 1667, да би са девет година постао хориста при катедрали у Лангру. Стигао је у Париз 1687, у години у којој је умро Жан-Батист Лили, поставши у деценијама које ће следити један од најинтересантнијих композитора који су стварали у француској престоници пре него што је Рамо заузео место водећег оперског аутора. Монтеклер иза себе није оставио велики број дела, али је створио омањи иновативни и версатилни опус у којем поред једне лирске трагедије, налазимо и инструменталне концерте, песме и три књиге кантата на француском и италијанском језику. Био је и уважени педагог – код њега су часове похађале обе Купренове ћерке – и сматрао је да се музика може лакше научити ако се предаје на забаван начин. Ово модерно становиште исказао је и у свом „Малом приручнику за учење музике код деце” као и у „Приручнику за учење виолине” – првом уџбенику ове врсте у Француској.

Монтеклеров допринос развоју француске кантате није довољно изучаван, иако се ради о аутору прве забележене кантате на француском језику. У овим делима Монтеклер се ослања на оперску експресивност, ставарајући мале студије карактера, расположења, темпа и тоналитета, уз јасну и прегледну наративну структуру.

Монтеклер је учествовао и у развијању репертоара за попречну флауту која је око 1700. године, због помака у конструкцији, постала инструмент који је све чешће третиран као солистички. У том погледу посебно су интересантне његове збирке бринета објављене у Паризу 1725. године. Бринете су биле популарне песме у Француској крајем XVII и током већег дела XVIII века. Њихов назив је изведен из тада омиљене песме „Лепи пастир Тирзис” чији рефрен гласи: „О мала бринето, због тебе умирем!”. Већина песама је тако – иако не ексклузивно – била посвећена некој лепој смеђокосој девојци или пастирици, а њихова сведеност и елеганција су сматране квинтесенцијално француским одликама. Монтеклер је био заговорник овог жанра јер је сматрао да „лака и једноставна” природа ових песама може бити добра подука из развијања „укуса” и да могу бити подједнако експресивне колико и кантате, опере и мотети. Своје збирке бринета записивао је као транскрипције за попречну флауту или виолину, уз текст песме испод инструменталне деонице. Монтеклер је сматрао „да нема ничега дирљивијег него чути ове мале арије које пева прелепи глас уз унисону пратњу попречне флауте”.

Уредница Ксенија Стевановић