Архивски снимак са Промс фестивала 2001

Звуком се враћамо у прошлост, у 2001. годину, репродукцијом ексклузивног снимка концерта који је забележен 13. септембра у Ројал Алберт холу у Лондону, у оквиру Промса. Наступао је Лондонски симфонијски оркестар под управом Колина Дејвиса који је у том периоду био шеф-диригент овог ансамбла, са којим је први пут наступио давне 1959. године. Како се тема Промса 2001. односила на пасторално у музици и обухвала дела која својим програмским садржајима дочаравају свет природе, на овом концерту изведене су три тематски везане композиције. У првом делу уметници су интерпретирали симфонијску поему Океаниде Јана Сибелијуса и композицију Ружичасто језеро Мајкла Типита. Би-Би-Сијеви уредници ових архивских концерата, које смо добили посредством међународне размене Еурорадија, посебно су истакли да су: „ова два дела проистекла из пера Колину Дејвису посебно драгих композитора, блиских његовом уметничком сензибилитету, како је често волео да каже". У другом делу концерта изведена је Пасторална симфонија у Еф дуру, опус 68 број 1 Лудвига ван Бетовена.

Од свих Сибелијусових симфонијских поема, које се убрајају у ред најпопуларнијих и радо извођених оркестарских остварења позног романтизма, Океаниде су једино дело које није засновано на елементима преузетим из скандинавске историје и фолклора. Наиме, иако се за програмска дела инспирисао природним лепотама своје земље, ликовима и збивањима, основу идеју водиљу за ово остварење композитор је пронашао у митологији античке Грчке и легенди о морским сиренама. Писано у периоду од 1913. до 1914. и првобитно насловљено Рондо таласа, дело је премијерно изведено 4. јуна 1914. године на концерту одржаном у оквиру Норфолк фестивала у Конектикату, када је оркестром дириговао композитор, а како указују историјски извори, подијум је био украшен бојама Америке и Финске.

Композицију Ружичасто језеро Мајкл Типит је писао у периоду од 1991. до 1993. године, након боравка у Сенегалу. Како Типит истиче, инспирацију за компоновање добио је након што је видео „мало, чаробно, ружичасто језеро где снажни зраци сунца трансформишу боју воде: прозирно зелена постаје светло розе... Стигли смо баш на време – у подне – када се ова промена догодила. Поглед на ружичасту воду покренуо је у мени дубока осећања. Био сам узнемирен и одмах сам добио инспирацију да овај утисак пренесем у музику," рекао је композитор. Као Бетовен у Пасторалној симфонији или Дебиси у Мору, Типит је у овом оркестарском остварењу изразио своје осећаје у односу на описани природни феномен. Дело је настало као заједничка поруџбина Лондонског, Бостонског и симфонијског оркестра из Торонта, а поводом композиторовог деведесетог рођендана. Премијерно је изведено 19. фебруара 1995. у Барбикан холу у Лондону, када је управо Лондонским симфонијским оркестром дириговао Колин Дејвис који је те године и постао шеф-диригент овог ансамбла, а на чијем је челу био до 2006. године.

Рад на партитури Пасторалне симфоније Бетовен је окончао 1808. године, а она се убраја у ред малобројних композиторових остварења која имају програмски садржај, што је представљало изузетак у односу на традицију музичког класицизма. Овом, петоставачном симфонијом Бетовен је показао своју наклоност ка природи, а како истичу извори, често је одлазио у околину Беча и шетао шумама и пољима. Пасторална симфонија је премијерно изведена 22. децембра 1808. године у бечком позоришту Театар ан дер Вин.

Уредница Ирина Максимовић Шашић