Нова дискографија – Дела Луиз Фаренк

Ово је друго издање оркестра Европски солисти из Луксембурга под управом Кристофа Кенига посвећено стваралаштву ове француске композиторке из 19. века. Луиз Фаренк је била значајна фигура у музичком животу Француске - као пијанисткиња и редовни професор клавира на Париском конзерваторијуму, али и композоторка, чуја су дела промовисали истакнути извођачи тог времена, попут Јозефа Јоакима. Овај виолиниста је премијерно извео њен Нонет, који је доживео велики успех у Европи средином 19. века, а оновременој публици су били добро познати и њени клавирски квинтети и трија. Њена симфонијска дела су, међутим, остала у запећку, вероватно и због предрасуда које су постојале према женском стваралаштву и неспремности великих ансамбала да ова остварења ставе на свој репертоар. Тек је у 20. веку овај сегмент опуса Луиз Фаренк постао доступнији широкој публици, откривајући ауторку чија се симфонијска дела, по богатству имагинације, елеганцији и вештини музичког писма могу упоредити са остварењима Менделсона и Шумана.

Кристоф Кениг и ансамбл Европски солисти из Луксембурга су пре две године објавили веома успешно издање са Симфонијама број 2 и број 3 ове ауторке, а на свом најновијем издању заокружили су симфонијски опус Луиз Фаренк изводећи Симфонију број 1. Ово дело се ослања на богату немачку симфонијску традицију, посебно на Бетовена, али и открива да ова ауторка није тек имитирала узоре, већ је изградила особен мелодијски стил, посебно изражен у другом ставу. Поред овог дела, они су допунили сегмент оркестарског стваралаштва ове ауторке изводећи и две Увертире опус 23 и опус 24, те објављујући премијерни снимак Великих варијација на тему грофа Галенберга опус 25, у верзији за клавир и оркестар. Док се стил симфонија Луиз Фаренк креће у оквирима конвенционалног романтизма, Велике варијације показују право богатство текстура и комплексност њеног приступа инструменту који је и сама маестрално свирала.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић