Музеј звука

Ова млада жена била је ћерка успешног трговца и винара, а касније градоначелника Оксфорда, Џона Девенанта и сестра Вилијема Девенанта, писца и драматичара, који ће и постати најпознатији члан породице. Одрасла у окружењу које је било једно од чворишта друштвеног живота Оксфорда тог времена, али и које је држало до уметности и образовања, Елизабета Девенант је средином двадесетих година 17. века постала власница ове вредне збирке. У питању је еклектична колекција у којој се налазе дела настала у распону од неколико деценија – од времена владавине Елизабете I па до краја живота њеног наследника Џејмса I. Уз бројна дела анонимних аутора, ту су композиције Томаса Кампиона, Роберта Џонсона, Џона Вилсона, Хернија Лоза, али и Мери Врот, необично смеле песникиње и композиторке, али и жене уплетене у неке од највећих скандала на енглеском двору током друге деценије 17. века.

Збирка је настала око 1624. године и писана је једном руком, а стил и умеће говоре да је у питању био професионални писар. Оно што се данас не зна јесте која је била улога Елизабете Девенант у њеном настанку – да ли је била коришћена за дидактичке потребе, или је представљала израз музичког укуса припаднице грађанске елите? У збирци преовлађују световне песме, чији текст често у првом лицу изговара женски лик, док две духовне песме сведоче о пуританском етосу власнице збирке, као подсећање верних хришћана на стално присуство Бога. Богата вокална орнаментација песама у овој збирци наводи на закључак да је сама Елизабета Девенант била виртуозна певачица, али и сведочи о укусу тадашње оксфордске публике, пред којом су ове песме највероватније извођене. У емисији ћете неке од њих слушати у интерпретацији сопрана Ребеке Окенден и лаутисткиње Софије Ванден Ејнде.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић