Рејха у Паризу

Иако се на пољу камерне музике Рејха у Паризу све више окретао ансаблима који нису укључивали клавир, око 1820. компоновао је три значајна опуса клавирске камерне музике, које је објавио 1824. године: Концертантни дуо за флауту и клавир, Концертантни квартет и збирку од три концертантна клавирска трија. На почетку емисије чућете Рејхин четвороставачни Концертантни квартет у Ес-дуру, опус 104 у верзији са дувачким инструментима

Иако је Рејха живео до 1836. године, током последње деценије живота није компоновао. Његовим последњим делом сматра се Квинтет за фагот и гудаче у Б-дуру из 1826. године. Циклус уоквирујемо првом ставом овог квинтета, у сонатном облику специфичним за овог композитора - са проширеном експозицијом у основном тоналитету и интерполацијом виртуозних епизода.

Пет година старији од Рејхе, Фредерик Диверноа био је кључна личност за успостављање француске школе хорне, инструмента који је играо важну улогу у Рејхином камерном опусу. Диверноа је, као Рејха, био међу професорима париског Конзерваторијума, а запажен и као солиста Париске опере. Својим педагошким радом Диверноа је утемељио француску школу хорне као одвојену од аустријско-чешке, а његов главни допринос је усавршавање коришћења руке у звону хорне за поуздано скраћивање ваздушног стуба, те омогућавање извођења пуног хроматског низа у средњем регистру природне хорне.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић