Сублимне фреквенције

Најновији албум америчког кантаутора Кевина Морбија настао је током периода добровољне изолације пошто се у лето 2017. из Лос Анђелес вратио у родни Канзас. Сам назив албума односи се, како је истакао аутор, на неког ко осећа стање узвишене меланхолије током заласка сунца. Инспирисан тим тренуцима, Морби је кроз десет нумера желео да дочара заносне призоре пејзажа америчког "средњег запада": златне долине, брзе реке, празне бескрајне аутопутеве и заласке сунца на пространим пашњацима. Као искусан приповедач, кроз поменуте лирске тренутке, Морби је провукао и осећаје туге и патње због смрти блиских пријатеља и узора: Џеси Зазу из састава Those Darlins, кантаутора Ричарда Свифта и познатог кувара Ентонија Бордејна, али и осећања захвалности због природе у којој борави, и због нове љубавне везе са уметницом Кети Крачфилд која наступа под именом Ваксахачи.

Све песме за албум Sundowner Кевин Морби је снимио на четвороканалном касетном снимачу, по узору на чувени албум Небраска Бруса Спрингстина из 1984. године. Како би што уверљивије дочарао поменута стања и призоре и задржао аналогни звук забележен на касетама, Морби се за помоћ обратио продуценту Бреду Куку. Заједно са њим, у студију у Тексасу, далеко од америчке обале и урбане средине, успео је да задржи свој препознатљиви израз, уз проређене аранжмане, али богату инструментацију коју поред гитарске и ударачке секције чине клавир, оргуље и мелотрон.

Ауторка Јелена Дамјановић