Опера – Волфганг Амадеус Моцарт: Тако чине све

Главне улоге тумаче: Елза Драјзих као Фјордилиђи, Маријан Кребаса као Дорабела, Андре Шуен као Гуљелмо, Богдан Волков као Ферандо, Леа Десандре као Деспина, Јоханес-Мартин Кренцле као Дон Алфонсо. Хором Бечке опере и Бечком филхармонијом диригује Јоана Малвиц.

Либрето за ову оперу написао је Лоренцо да Понте и испрва га је назвао Школа за љубавнике. У ову школу, према да Понтеу, су уписани и мушкарци и жене, јер ово није прича само о женском неверству, већ и о мушком издајству. Моцарт је у целом свом опусу посебну пажњу поклањао женским ликовима, дајући им пун дигнитет и разумевање – помислимо само на Грофицу, Сузану или Дона Ану. Због тога, иако је наслов Тако чине све одредио Моцарт, он у опери није приказао своје јунакиње као једине кривце. Режисер овогодишње поставке Тако чине све у Салцбургу, Кристоф Лој је у својој изјави објаснио зашто сматра да треба задржати оригинални наслов, иако је у данашње доба било позива да се опера презове у Тако чине сви. Он сматра да Дон Алфосно жели да његови млади пријатељи боље разумеју жене и да прихвате да оне нису "идеали", већ бића од крви и меса. Лој каже: „Чак и у овој скраћеној верзији ми смо оставили више места за женске ликове, у смислу коришћеног музичког материјала. Наравно, нисмо занемарили Феранда и Гуљелма и њихова осећања и очајање. Али сама чињеница да је Моцарт одлучио да лику Фјордилиђи повери најдужу арију у опери – рондо Смилуј ми се, љубави и опрости ми – све говори: ми треба да пре свега разумемо агонију жена и поступке којима су изложене”, закључује Лој.

У овој Моцартовој опери, иначе последњој коју је реализовао са Да Понтеом, присутан је велики број ансамбала, много већи него у његовим другим оперским делима. Они наглашавају композиторову јединствену фузију инструменталног писма са лирском експресијом, но разлог за њихов број треба тражити и у Моцартовом покушају да интерперсоналне односе преслика и у музичку форму. Занимљив је пример канона који композитор употребљава у сцени прославе брака у другом чину. Због карактеристика ове музичке форме, гласови певају исту мелодију, али раздвојено – свако за себе и одвојено од оног другог, без могућности да певају уистину заједно и хармонично. Моцарт на овај начин потцртава разједињеност два пара и њихов компликован однос.

Уредница Ксенија Стевановић