Сублимне фреквенције

Суфјан Стивенс присутан је на светској музичкој сцени већ две деценије, али је и даље тешко предвидети у којем правцу ће се кретати његови стваралачки сензибилитети. Такав непредвидљиви пут претходио је његовом најновијем експерименталним поп издању, које је настало након веома успешног меланхоличног класичног кантауторског албума Carrie & Lowell из 2015. године. Промотивни сингл за овогодишњи албум, Стивенс је написао исте те године, али је одлучио да га остави по страни, сматрајући да је у њему превише злог духа за један елегични албум какав је био Carrie & Lowell. Пет година касније, наишао је на демо снимак дванаест и по минута дугачке песме под називом Америка, о земљи у коју више не верује и која полако клизи у пропаст. Ова песма на послетку га је надахнула да напише албум The Ascension на којем се налази чак петнаест нумера кроз које преиспитује свет у којем живимо, Америку и проблеме кроз које пролази америчка нација, ослањајући се на принципе две езотеричне школе мишљења – теозофије, антропозофије, као и на филозофске тековине конфучијанизма. Но, ово је први пут да Стивенс даје јасне и директне поруке, лишавајући се фикције, главних јунака, метафоричних приказа и измишљених митолошких бића, са циљем да слушаоцима без устезања открије проблеме који нас окружују и понуди решења.

Као и већину претходних албума, и ово издање Суфјан Стивенс је снимио сам, највећим делом на ритам машини и синтисајзерима, те је звучно блиско његовом албуму из 2010. године, The Age of Adz. Албум The Ascension обилује експерименталним нумерама поп сензиблитета из осамдесетих година прошлог века и електронским звуковима плесног карактера, изнад који се уздиже нежан и умирујући вокал Суфјана Стивенса.

Ауторка Јелена Дамјановић