Имагинарни пејзажи

Ова уметница која се бави дрон музиком рођена је као Екин Узелтузенџи и своју музичку каријеру је развијала кроз свирање клавијатура и певање у различитим бендовима. Њена музика је заступљена на радио станицама као што су Шпански национални радио, Би-Би-Си, Радија Југозападне Немачке, Франс Мизик и други, а такође важи и за успешну композиторку филмске музике. Саундтрек који је написала за филм Свађа је добио награду Турског удружења филмских критичара за 2017. годину.

Екин Фил гаји посебан афинитет према меланхолији и сети, због чега је упоређују са Групер, Фелишом Аткинсон и Харолдом Бадом. Она пре свега обликује карактеристичне „звучне облаке" који су подједнако повезани са шугејзом, колико и са изразом амбијенталне музике. У неку руку, комбинација клавира, гитаре и неразумљивог вокала има јаку кинематографску појавност и асоцира на онострани свет, на готово линчовско прожимање јаве и сна, унутар ишчашене хиперреалности егизстенције и њених страхова. У том смислу ова музика у себи носи нешто онеспокојавајуће, емотивно испражењено, изобличено и безизлазно. Ипак, ове емоције колико год имале негативан призвук нису у потпуности изузете из стања данашњег света. Напротив, у целини узевши албум Кода носи нешто од осећања закључности и укидања хоризонта будућности које прожима садашњи историјски тренутак. Екин Фил као да ствара „звучну матрицу" за тренутак на ивици, за предсказање неизвесне и нимало радосне будућности, за тешкоће биствовања у свом мрачном, али ипак смиреном свету контемплације и отклона. Она ствара звучне крхотине песме за једно време које је изневерило своја очекивања. 

Уредница Ксенија Стевановић