Ђоакинo Росини: Виљем Тел

У улози Виљемa Телa наступа баритон Томас Хемпсон, Хедвига је Јанина Бехле, док је Џеми сопран Бори Кесеи. Иано Тамар изводи хабзбуршку принцезу Матилду, а њен вереник Арнолд Мелктал је тенор Марчело Ђордани. Аин Ангер наступа у улози старог Мелктала, док је Боаз Даниел пастир Леутолд, а Козмин Ифрим рибар Руоди. Дан Паул Думитреску тумачи Валтера Фурста, а Александру Мојсјук аустријског гувернера Геслера. Као Родолфа, капетана Геслерове гарде чућете Маријана Талабу. Хором и оркестром Бечке државне опере диригује Бертран де Били.

Росинијева последња опера, премијерно је изведена у париској Опери 3. августа 1829. године. Дело је написанo на либрето Етјена де Жуија и Иполита Биса, који су се служили мотивима Шилеровог комада Виљем Тел.

Ову велику оперу Росини је компоновао на основу уговора који је потписао са француском владом 1824. године када се доселио у Париз. Наиме, он је био у обавези на напише ново дело у француском стилу, тако да је понуђено неколико текстуланих предложака. Од два Скрибова либрета која је одбио један ће постати основа за Вердијев Бал под маскама, а други за Алевијеву Јеврејку. Избор Шилеровог Виљемa Телa показује Росинијеву смелост, али и интерес који је у зрелој фази свог стваралаштва поклањао темама попут политичких тежњи које се могу остварити мирним путем или психологије породичних односа. Такође, Росини је у овој опери могао да истражује односе између фолклорне музике, пасторале и питорескних сцена.

Једна од најпознатијих нумера из ове опере је Увертира. Она се се састоји из четири одсека, програмског је усмерења и формално одскаче од свих осталих увертира које је Росини претходно написао. Почетни сегмет назван Зора написан је само за секцију виолончела за коју је Берлиоз рекао да евоцира мир дубоке усамљености, свечану тишину природе када мирују елементи и људске страсти. Потом следи чувена Олуја, а за њом, мелодија у енглеском рогу изведена из зова којим пастири окупљају краве. Финале - Марш швајцарских војника је вероватно најпознатији део ове увертире који је свој живот наставио у бројним остварењима филмске уметности, као и у финалу првог става Петнаесте симфоније Дмитрија Шостаковича.

Уредница Ксенија Стевановић