Савремена српска музика

Овај композитор и диригент рођен је 1956. године у Београду, а данас живи претежно у Њујорку, повремено се враћајући у домовину и наступајући са недавно обновљеним Ансамблом за другу нову музику. Раичковић је композицију студирао у класи Василија Мокрањца на Факултету музичке уметности у Београду, а потом и са Оливјеом Месијаном и Давидом дел Тредичијем. Друго значајно поље његовог музичког интересовања било је дириговање, које је учио код Борислава Пашћана, Пјера Дервоа и Херберта Бломштета. Након стицања дипломе на Факултету музичке уметности у Београду, магистрирао је на Универзитету на Хавајима, а касније и докторирао на Градском универзитету у Њујорку. Осим као композитор чија су дела извођена широм света и објавиљивана на компакт-дисковима издавача Mode Records и Albany Records, Раичковић је још од двадестих година био активан као организатор и диригент. Године 1977, био је један од оснивача Ансамбла за другу нову музику и оркестра Млади београдски филхармоничари, који ће касније постати Филхармонија младих „Борислав Пашћан”. Овај уметник је и данас активан у Ансамблу за другу нову музику који је своје деловање обновио 2017. године, на тридесетогодишњицу оснивања, те наступао на више концерата у земљи и иностранству, укључујући и нашу емисију „Студио 6”.

Раичковићеве ране композиције написане крајем 70-их година прошлог века, могле би се описати као минималистичке, аскетске и медитативне. Од 1979, почео је да комбинује минимализам са класичним формама, стварајући стил који је сам назвао „нови класицизам”. Критичар Лос Анђелес Тајмса, Марк Свид, описао је овај стил као „нити ироничан нити наиван, већ јединствен постмодерни одговор и на минимализам и на мултикултуралност. У Раичковићевом „новом класицизму” сасвим је могуће чути Шуберта, Хајдна или Росинија; али испод Шуберта, Хајнда или Росинија, налазе се источноевропска народна музика, минимализам, Месијан и још дубље културе „пацифичког обруча”. Све оне су део Раичковићевих импресивних музичких корена, али оне делују у позадини, наслагане попут прозорчића на компјутерском монитору”, наводи Марк Свид.

У опусу Милоша Раичковића налазе се солистичка дела, камерне, оркестарске, вокалне и хорске композиције, као и музика за филм и позориште. Од краја деведесетих, бројна његова дела поседују и снажну анти-ратну поруку, попут композиције Б-А-Г-Д-А-Д, која је објављена на истоименом албуму из 2008. године и коју ћете, поред других, чути у вечерашњој емисији.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић