Бетовен и јавни концерт

У трећој емисији циклуса у којем опус Лудвига ван Бетовена сагледавамо у контексту културе јавног концерта његовог доба слушаћете дела овог аутора и Јозефа Леополда Ајблера.

Док је почетком 19. века грађена култура и симфонијског концерта и јавног извођења инструменталних жанрова, изведбе вокално-инструметналних дела, пре свега ораторијума, имале су далеко дужу традицију. Прекорачујући уске оквире богослужења, ораторијуми сакралне тематике извођени су ван богомоља кроз читав 18. век и чинили су окосницу серија јавних концерата у градовима попут Париза, Хамбурга, и других. У Бечу је 1771. године основано Друштво музичара које је приређивало добротворне јавне концерте за своје чланове. Низ ораторијума бечких композитора – укључујући Јохана Адолфа Хасеа, Јозефа Хајдна, Карла Дитерса Дитерсдорфа, Волфганга Амадеуса Моцарта и Антонија Картелијерија – настали су по поруџбинама бечког Друштва музичара, а на концертима су извођени и Хендлови и Хајднови лондонски ораторијуми. Међу композиторима који су свој рад везали за име друштва значајно место заузима Јозеф Леополд Ајблер, који је од 1801. градио своју каријеру на хабзбуршком двору, дошавши 1824. године и до места главног царског капелмајстора. Ајблеров опус магнум представља ораторијум Четири последње ствари, премијерно изведен 1810. године у бечком Бургтеатру, у организацији Друштва музичара. Новозаветни либрето који обрађује тему апокалипсе, односно краја света, пратећи мотиве последње књиге Откровења, написао је Јозеф Зонлајтер. У овом опсежном троделном ораторијуму може се приметити утицај нових тенденција у италијанској опери. Оркестарске нумере су изразито разрађене, уз упечатљиву употребу лимених дувачких инструмената, међу којима изненађује присуство чак четири трубе. Поред тога, драмски акценат померен је са арија на екстензивне, слободно конципиране и богато инструментиране речитативе.

Једно од најчешће извођених дела на јавним концертима за Бетовеновог живота био је ораторијум Христ на маслиновој гори. Премијерно је изведено у Бечу у Театру ан дер Вин 1803. године, а одломци су редовно били на репертоару лондонског Филхармонијског друштва, док је 1817. године забележено и на репертоару бечког Друштва музичара. Бетовен у свом једином ораторијуму, компонованом на либрето Франца Ксавера Хубера, ставља акценат на људски портрет Исуса и слика његов емотивни немир у Гестиманском врту пре распећа.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи