Читај ми!

Студије и огледи

Патриша Овенс: Спасавање голог живота

Утицајни италијански филозоф Ђорђо Агамбен истиче „фигуру избеглице” као кључну фигуру симболичке репрезентације савремене друштвене и политичке реалности. Шта је то тако посебно у „фигури избеглице” и зашто Агамбен полази управо од ње, пита се Патриша Овенс у чланку „Спасавање ’голог живота’: против Агамбеновог схватања избеглица”, у којем критички процењује Агамбенове тврдње о значају избеглица за међународну политичку мисао.

Ауторка наводи четири кључна разлога за Агамбенов избор. Као прво, једна једина „фигура избеглице” дубље од других категорија разоткрива фикцију националног суверенитета и свих пратећих правних и политичких категорија; друго, избеглица се може представити као „парадигматично место” и жртва савремених техника „управљаштва” (gouvernementalité), у Фукоовом смислу, тј. организованих пракси које се користе за производњу и бригу о или доминацију над индивидуалним субјектима; треће, и најоригиналније, Агамбен тврди да се избеглице могу посматрати као темељни биополитички субјекти који се могу надзирати и којима се може управљати у перманентном „ванредном стању”, изван уобичајеног правног оквира, у избегличким логорима, где су људска бића, попут животиња, сведена на „голи живот” без политичке слободе; коначно, Агамбен сугерише да се потпуним разумевањем значаја избеглица можемо суочити с новим моделима политичке припадности, као и са границама и могућностима политичке заједнице у будућности, када ће избеглице остати „можда једина замислива фигура”. 

Патриша Овенс сматра да Агамбенова „фигура избеглице” није довољно добра и да ова конструкција одлази предалеко при свођењу избеглица на ниво „голог живота”. Насупрот Агамбену, она следи схватања Хане Арент и тврди да је описана „апстрактна огољеност” људских бића политички ирелевантна, указујући на кључни значај способности да се креира јавни домен који би се заснивао на истинској разлици између природе и политичке вештине, између људског живота и политичког света. Ову тезу ауторка илуструје позивајући се на пример озлоглашеног случаја из аустралијског логора Вумера, где је почетком 2002. године преко шездесет избеглица зашило своја уста у знак протеста против произвољног и продуженог задржавања у логору.

Текст Патрише Овенс, преузет из четвртог броја часописа International Relations за 2009. годину, превела је с енглеског Ивана Вујановић.

Спикерска интерпретација текста: Душица Мијатовић
Уредник: Предраг Шарчевић



Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи