Научни скупови

Станислав Винавер и немачка култура – говоре Милан Ристовић и Сава Дамјанов

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ можете слушати излагања Милана Ристовића „Винавер и Немачка: једно сложено искуство”, а потом Саве Дамјанова „Немачка и свет из визуре офлага”. Снимак је забележен 18. јуна у Шабачкој библиотеци на научном скупу „Душа, звер, свест: Станислав Винавер и немачка култура”, одржаном у оквиру манифестације „Винаверови дани европске културе”.

Немачка је била једна од великих тема којој се Винавер често враћа, различитим поводима, и у различитим историјским околностима, а његово познавање немачких прилика није било само књишко, већ је стицано и сакупљано и током његових боравака у тој земљи. Како нас обавештава Милан Ристовић, Винавер је био у Немачкој током  1922. до 1923. године, потом је као дописник Централног Прес-бироа живо тамо између 1929. и 1934, а невољно, као ратни заробљеник, провео је период од 1941. до 1945 у логору Оснабрик. Од његових текстова о Вајмарској Републици до заробљеничких „година понижења и борбе”, као и оних који настају различитим поводима на немачке теме, Винавер је изградио једно комплексно виђење политичких, друштвених и културних прилика Немачке и Немаца, у свим оним драматичним менама од 1918. до 1945, из којих се изродила и она фатална идеологија националсоцијализма чија је примена у пракси збрисала Вајмарску Републику и увела Европу и свет у крвави колоплет злочина и рата. Винавер у својим текстовима пише о друштву и народу „у врењу”, уочавајући све нијансе немачког проблема, указујући чак и на баналне детаље који су, с правом, били рани симптоми онога што ће метастазирати 1933. године. Пишући о музици, књигама, изложбама, позоришту, филму, Винавер увек пише и о ономе што је био „велики наратив” уочљив у позадини; пише као сведок, зналац, али и као жртва. Његово лично, животно искуство (женидба Немицом, страдање мајке за време немачке окупације), искушења и муке заробљеништва такође су чиниоци који су Винаверов животопис, на различите начине, преплели са немачким темама. 

*    *    *

Сава Дамјанов се у свом излагању посебно осврће на врема када је Станислав Винавер, као резервни официр војске Краљевине Југославије, након њене капитулације 1941, провео остатак Другог светског рата у специјалним немачким логорима за ратне заробљенике – припаднике војних снага Трећем Рајху супротстављених земаља. Не одричући се свог респекта према немачкој култури и својих сећања на Немачку, у којој је разним поводима раније боравио, наш писац овде нуди једну специфичну слику која је имаголошки више везана за сопствени народ него за Немце. Винаверова аутобиографска књига Године понижења и патње (1945) која тематизује овај период, необично је штиво које усред ратног вихора више говори о људској природи него о самом рату.

Уредница циклуса Тања Мијовић