Мајстори барока

Жанр серенаде неки познаваоци барокне музике сврставају у форму драмске кантате, док је према другима везана за ораторијум више него што то на први поглед изгледа. Серенаде су дугог трајања, најчешће имају два дела попут ораторијума, поседују драмски предложак и намењене су јавном или полујавном извођењу на отвореном. То је могао бити врт приватне палате или концерт на градском тргу. 

Две Скарлатијеве серенаде – Утишајте се, уздаси, утишајте се и Музе Уранија и Клио славе лепоту Филиде – настале су 1706. године за принца Франческа Марију Русполија, заштитника младог Хендла, који је тих година, такође, боравио у Риму. Серенаде Алесандра Скарлатија као и поједина његова оперска остварења извршиле су велики утицај на Хендла који је композиторски тек стасавао. 

Скарлати је је био један од најзначајнијих италијанских композитора који су стварали на прелазу 17. у 18. век, и сматра се оснивачем такозване „наполитанске школе”. Превасходно је познат као творац духовне музике, вокалних и оперских дела, док је његово инструментално стваралаштво малобројно, недовољно истражено, и у поређењу са вокалним опусом неповољније оцењено. Као композитор кантата Алесандро Скарлати је био неприкосновен. Данас је познато око 600 дела овог жанра која су му са сигурношћу приписана док за још стотину постоји дилема, чиме је заслужио место најплоднијег ствараоца кантата у историји западне музике. 

И серенаде које ћете вечерас слушати показују рафинирани стил који је Алесандро Скарлати избрусио у својим кантатама базираним на текстовима који се позивају на митолошки, лирски и љубавни предложак. Обе су написане за три гласа и ансамбл и посвећне су Филиди и њеној изузетној лепоти. Занимљиво је да ова дела можемо посмтрати као диптих јер прва прати сан лепе Филиде до буђења, а друга започиње дивљењем које Сунце и музе упућују девојци и завршава позивом да лепотица падне поново у сан са сменом ноћи и дана. 

Уредница Ксенија Стевановић