Стваралаштво Фердинанда Карулија

У другој емисији циклуса који емитујемо поводом 250 година од рођења италијанског композитора и гитаристе Фердинанда Карулија упознаћемо се са сонатама за соло гитару опуса 21.

У свом опусу 21 Карули прати троставачни модел сонате, при чему је акценат на првом ставу циклуса, који је у све три сонате умереном темпу. У Карулијевом писму могу се уочити утицаји Хајднових клавирских соната, као и инкорпорирање пијанистичког идиома и његова натурализација на гитари. Као занимљивост издвајамо то што трећа соната отпочиње албертинским басом, типичним пијанистичким поступком. Прва и трећа соната из овог опуса имају лирски други став, Ларго, односно романсу, те полетни рондо као финале. Лагане ставове одликује сентиментални мелодијски идиом у коме препознајемо утицај италијанске опере, а гитариста Ричард Савино је у свом тумачењу овим ставовима придодао кратке каденце. У другој сонати за гитару соло из Карулијевог опуса 21 лагани став је конципиран у облику теме са варијацијама.

Фердинандо Карули аутор је и обраде Дванаест варијација Лудвига ван Бетовена на Моцартову тему из опере Чаробна фрула. Карули се није задовољио једноставном транскрипцијом Бетовенове партитуре оригинално писане за клавир и виолончело, већ је неке од Бетовенових варијација изоставио, додајући своје две у којима гитара посебно долази до изражаја, а преуредио је и редослед варијација, чиме је добио посве ново музичко дело коме је придодао и свој број опуса 169.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић