Оперска сезона Еурорадија 2019–2020

Бенџамин Бритн: Смрт у Венецији

У вечерашњој емисији можете пратити снимак опере „Смрт у Венецији” Бенџамина Бритна који је забележен на представи одржаној 6. децембра 2019. године у Краљевској опери Ковент гарден у Лондону. Ово је била прва нова поставка овог дела у Ковент гардену после двадесетогодишње паузе, која је поверена цењеном режисеру Дејвиду Меквикару. Певачку поделу предводили су Марк Падмор као Ашенбах и Џералд Финли у многоструким споредним улогама, док је ансамблом дириговао Ричард Фарнс.

Теме неузвраћене љубави, немогуће жеље, те опсесије која доводи до суноврата су прожимале целокупан оперски опус Бенџамина Бритна, али никада нису нашле свој директнији израз него у Бритновој последњој опери Смрт у Венецији која је написана на основу мотива истоимене новеле Томаса Мана. Главног протагонисту, писца Ашенбаха, раздиру уметничка бробра између реда и импулсивности, размишљање о природи лепоте и снази жеље, односно борба две супростављене стваралачке силе - оне аполонијске и оне дионизијске. Бритнове опере настањују јунаци који не умеју да изразе своја осећања, било да је то последица индивидуалног потискивања или друштвене опресије, што можемо разумети и кроз суптилну, али нескривену хомоеротску призму његових дела. У овој опери суочићемо се са агонијом неизрецивог, снагом немог погледа, завођењем младе особе и напуштањем. У позадини свих ових догађаја је Венеција, град опхрван болешћу и сопственим тајнама.

Није без значаја да управо оно што одређује лепоте Венеције – а то су њени водени канали – јесте оно што прозурокује епидемију колере у сред које се смешта радња опере. Лик Ашенбаха, који пева тенор Марк Падмор, никада не напушта сцену у овој опери. У неку руку све што се дешава ми видимо кроз његове очи, а можда присуствујемо догађањима у његовом уму. Он сусреће зачудне ликове попут Путника и Дендија који му сугеришту где да иде и шта га тамо чека. Они су у ствари вишеструке персонификације смрти. Неке од тих појава прохује сценом на само неколико минута. Све ове ликове тумачи бас-баритон Џералд Финли.

Бритново остварење Смрт у Венецији је премијерно изведено 1973. године пред сам крај композиторовог живота. Можемо зато у овом делу сагледати врло интимну везу између Бритна и протагониста Ашенбаха, који је и сам цењени уметник на заласку животних снага, у потрази за инспирацијом и промишљањем природе жеље. Бритново последње оперско дело много је више од приче о привлачности коју један старији човек осећа према млађем мушкарцу, тачније дечаку. Оно се бави темама тишине и тајне, гротескности старења и апотеозе младости. Говори и о уметниковој немогућој борби између самодисциплине и самозаборава, што су биле теме које су дубоко опседале Бритна у последњим годинама живота. 

Занимљиво је напоменути да је Бритново лоше здравље у старости, као и у тренутку када је писао оперу, везано за вирусну инфекцију коју је, да иронија буде већа, добио у Венецији 1968. године и која је погоршала стање његовог иначе ослабљеног срца.

Уредница Ксенија Стевановић