Оперска сезона Еурорадија 2019/20 – Белини: Капулети и Монтеки

Слушаћете снимак опере „Капулети и Монтеки” Винченца Белинија, који је забележен 21. јануара у Римској опери. Улогу Јулије изводи сопран Марианђела Сичилија, Ромео је мецосопран Василиса Бержанска. Ту су још Иван Ајон Ривас као Тебалдо, Јулијин вереник, Никола Уливиери као доктор Лоренцо и Алесио Качамани као Јулијин отац Капелио. Хором и оркестром Римске опере диригује Даниеле Гати.

Опера Капулети и Монтеки је премијерно изведена у театру Ла Фениче у Венецији 1830. године, а претпоставља се да је на њеној париској премијери у Италијанском театру 1833. године био и Фредерик Шопен, иначе велики љубитељ Белинијеве кантилене. Поновно интересовање за ово дело  започело је 1935. године, када је поводом обележавања стогодишњице од Белинијеве смрти, ова опера поново заживела на европским позорницама. и поред тога што главну мушку улогу пева мецосопран, опера је и данас део стандардног репертоара. 

На музичком плану, са опером Капулети и Монтеки започиње Белинијев зрео стваралачки период, у којем је евидентно његово умеће обликовања комплексније музичке структуре, као што је уланчавање арије, ариоза, речитатива и ансамбла у финалима чинова. 

Белинијева оперска верзија приче о Ромеу и Јулији, инспирисана је италијанским ренесансним изворима, а не Шекспировом трагедијом. У позадини сукоба две породице, једног која припада Гвелфима и другој која се сврастава међу Гибелине у Верони у XIII веку, дешава се трагична љубав двоје младих.

Белини је у овој опери успешно искористио и прерадио десет мелодијских фраза из своје неуспешне опере Заира, тако да је у једном писму из 1833. године написао да су Заиру осветили Капулети. Тема несрећних љубавника омогућила је Белинију да покаже своје најјаче оружје, а то су нежне, елегичне кантилене. Због тога су многе оперске звезде XIX века радо певале ову оперу, иако су водећи композитори тог времена упозоравали на „старомодност" Белинијевог оперског писма. Занимљиво је напоменути да је Вагнер волео Белинијеве мелодије из овог дела, иако је наравно осуђивао његову драмску концепцију. 

Уредница Ксенија Стевановић