In memoriam – Мирела Френи

Ова уметница је рођена 1935. године у Модени, а остала је запамћена по изузетно дугој певачкој каријери која је трајала више од педесет година, због чега је добила надимак La Prudentissima, односно „најмудрија", због паметног избора улога. Из њене најраније младости потиче једна од необичнијих коинциденција – наиме, Френијева је као беба имала исту дојиљу као и Лучано Павароти, који је рођен осам месеци касније, а са којим ће током живота често делити оперску сцену. Музику је почела да учи са ујаком, а као „чудо од детета", са само десет година певала је арију „Sempre libera" из Травијате на свом првом јавном наступу. Савет који јој је дао тенор Бењамино Ђиљи, који је био члан жирија на такмичењу на којем је Френијева наступила са само дванаест година – да пажљиво бира улоге како не би оштетила свој глас - уметница је прихватила и држала га се током читаве каријере. На оперској сцени је дебитовала 1955. године као Микаела у Бизеовој Кармен у родној Модени, а затим је добила позив да наступа у њујоршком Метрополитену, миланској Скали, операма у Чикагу и Сан Франциску, где је певала једну од улога коју ће изводити до краја каријере – Мими из Пучинијевих Боема.

Један од најзначајнијих заштитника Миреле Френи био је велики Херберт фон Карајан, који ју је подстицао да се окрене захтевнијим ролама, укључујући Елизабету из Дон Карлоса и Дездемону из Отела, коју је Френијева први пут певала 1970. године, под диригентском палицом овог аутора. Након извођења, Карајан је извјавио да је „четрдесет година чекао да чује такву Дездемону".

Брак са бугарским басом Николајем Ђауровим, утицао је да се Мирела Френи окрене и руском оперском репертоару – најпре је почела да изводи руске соло песме на концертним реситалима, да би се током 80-тх година посветила великим улогама попут Татјане у Евегенију Оњегину, Лизе из Пикове даме и касније Девице из Орлеана, улоге са којом је 2005. године окончала своју оперску каријеру наступајући у Националној опери у Вашингтону, када је са својих седамдесет година певала лик петнаестогодишње Јованке Орлеанке.

Као певачица елегантне појаве и пригушене харизме, Мирела Френи је успевала да дочара крхкост ликова које је изводила, пре свих Мими из Боема, која је постала њена заштитна улога.

Њен глас, као певача италијанске вокалне традиције, поседовао је вокалну лепоту и одличну технику, али им је она додала и изразиту експресивност и осећајност; ипак, оно што ову певачицу чини феноменом у новијој оперској историји јесте чињеница да је њен глас задржао топлину и богат тон, чак и у осмој деценији живота.

У емисији ћете чути краћи интервју који је Мирела Френи дала Би-Би-Сију 1994. године, као и архивски снимак њеног наступа у минхенском Гајстајгу, забележен 30. маја 1987. Мирела Френи је тада наступила са Симфонијском оркестром Минхенског радија под управом посинка, Владимира Ђаурова, док су на програму биле најпознатије арије из њеног оперског репертоара.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић