Нова дискографија – Викингур Олафсон изводи Баха

Представљамо албум који је понео најзначајнија дискографска признања за претходну, 2019. годину.

Ово издање које је објавила дискографска кућа Дојче грамофон проглашено је „албумом године" у избору магазина Би-Би-Си мјузик, док је сам пијаниста изабран за „уметника године" по мишљењу критичара магазина Грамофон. Викингур, кога у готово свакој критици пореде са чувеним Гленом Гулдом, на овом албуму изводи тридесет пет краћих композиција Јохана Себастијана Баха, од којих су неке добро познате свим љубитељима музике, а поједине представљају права изненађења и дискографске раритете. Викингур се представља као „мајстор кратке приче" односно уметник способан да у богатим Баховим текстурама издвоји различите гласове, пружајући им невероватну јасноћу и емоционалну дубину, без превеликих романтичних гестова.

На албуму се налазе оригиналне Бахове композиције, попут одабраних прелудијума и фуга из Добро темперованог клавира али и обраде других аутора - од транскрипција корала Феруча Бузонија и Вилхелма Кемпфа, аранжмана Адађа из Оргљуске сонате број 4 који је начинио Аугуст Страдал или Гавоте из Партите број 3, из пера Сергеја Рахмањинова, преко транскрипције кантате Одупри се греху коју је направио сам Олафсон, у прилици смо да пратимо читања Бахове музике која се крећу у распону од 150 година. Разлоге што је одабрао управо ова дела Олафсон објашњава на следећи начин „Идеја аутентичности у музичком извођењу је лажна. Сваки пут када седнем да свирам Баха у питању је обрада. Ми не можемо знати како је Бах свирао своју музику - чак то не можемо ни замислити. Размислите о времену у којем је живео, када је најбржа врста превоза била коњска запрега, када се све, чак и само време, сасвим сигурно другачије перципирало", наводи Олафсон. Говорећи о свом приступу истиче „да је Бахова музика чиста структура. Морате је испунити бојом и морате се постарати да пропроције буду тачне", закључује исландски пијаниста.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић



број коментара 0 Пошаљи коментар