Музика вива

Дело Пред законом написано је на либрето Јиржија Адамека, а базира се на текстовима Франца Кафке – на његовим кратким причама, писмима и дневничким уносима, као и на неколико фрагмената из дела Албера Камија.

Чешки аутор Мартин Смолка је закорачио у свет музике почетком 80-их година, када је заједно са Мирославом Пудлаком оформио ансамбл Агон, који је био један од најважнијих покретача чешке музичке авангарде. Од самих почетака, Смолка је био заинтересован за спојеве удаљених звучних светова евопрске авангарде, минимализма, америчке експерименталне музике и пољске школе. Почетком 90-их Смолка се окреће необичним звучним изворима попут изузетно раштимованих жица, старих грамофона, разноликих објеката који се користе као удараљке и слично. У том периоду бавио се акустичким феноменима окружења, стварајући дела које је називао „звучним фотографијама". Смолкину музику карактеришу несвакидашњи спојеви, меланхолична сећања, изненадни пресеци и иконокластичне дисрупције западног музичког канона.

Седам музичара, чланова ансамбла Асколта, изводе дело Пред законом, које се жанровски смешта између концерта, позоришта и инструменталне опере. Циљ овог дела јесте да се оствари „дубљи сусрет између језика и музике", односно да се схвати „музика као говор", то јест „звук као музика". Мартин Смолка то овако објашњава: „Чланови ансамбла Асколта не само да свирају своје инструменте, већ говоре, певају и користе разнолике помоћне инструменте, односно објекте који се користе на „музички начин". Неки од текстова се чују, а неки су скривени у споју музичких и театарских елемената. Питајмо се попут Џона Кејџа: да ли је реч музика, стварно музика?", завршава Смолка.

Уредница Ксенија Стевановић