Музика 20. века – Ла Монт Јанг

Вечерашњу емисију посвећујемо америчком композитору, извођачу и утемељивачу минимализма Ла Монту Јангу. Чућете дело „Пет кратких комада за гудачки квартет – Сећање на Најаду”, као и одломак његовог монументалног животног циклуса „Добро наштимовани клавир”.

Ла Монт Јанг рођен је 1935. године у држави Ајдахо, где је на њега као дете пре свега утицао звук природе и акустичких феномена руралног америчког простора. Пошто се породица преселила у Лос Анђелес, Јанг је прво у породичном кругу, а потом и формално на Конзерваторијуму у Лос Анђелесу да почео да учи музику похађајући часове кларинета и саксофона. Истовремено је постао и део младалачке и напредне џез сцене у овом граду. Године 1956. пише Пет кратких комада за гудачки квартет Сећање на Најаду у којој користи сведене текстуре и симетрије инспирисане стваралаштвом Антона Веберна. Убрзо после завршетка овог дела пребацује се на Универзитет Калифорније у Лос Анђелесу (УЦЛА), како би завршио студије композиције и етномузикологије. Ту се повезује са слободомислећим музичарима Теријем Џенингсом и Денисом Џонсоном, те открива северноиндијске раге које ће обележити и његово касније стваралштво. На крају својих студија на Универзитету, тачније 1958. године, Јанг је написао Гудачки трио који је обележен као „извориште минимализма” и поред својих структуралних веза са веберновским серијализмом.

Његов циклус Добро наштимовани клавир спада у ред најважнијих музичких дела друге половине 20. века. Ово процесуално дело Јанг је почео да ствара 1964. године и сматра да га још није довршио. Оно је базирано на идиосинкратичном начину штимовања клавира у односу на специфично одабране пропорције. Типично извођење траје око шест сати, а Јанг ову композицију свира једино на Империјалном Безендрофер клавиру – већем од класичног концертног клавира јер има осам комплетних октава и девет тонова у басу које иначе други клавири не поседују. Композитор описује тонске висине које се добијају његовим штимовање као „парцијале аликвотне серије изведене из референтног тона Ес који се налази десет октава испод најдубљег Ес империјалног Безендорфера”. 

Уредница Ксенија Стевановић
број коментара 0 Пошаљи коментар