Музика вива

Међународни Рострум композитора у Вроцлаву

Ауторке из Ирске, Италије, Словеније и Аустралије – Ен Клир, Силвија Борзели, Лариса Врхунц и Кети Ебот Квасницa.

Дело To another of that other Другоме од тог другог ирске композиторке Ен Клир. Ова уметница завршила је студије на Универзитету у Корку, а тренутно се налази на докторским студијама композиције на Харварду где су јој ментори Хаја Черновин и Ханс Тучку. Њена дела извођена су на признатим фестивалима за савремену музику попут оног у Витену, Дармштату или на Гаудемусовој музичкој недељи у Холандији. Ен Клир је једна од најангажованијих ирских композиторки, а дела јој објављује издавач Шот из Њујорка.

Кети Ебот Квасницa ствара мелодичну, тоналну музику која стоји самостално и незаинтересовано за академски дискурс. Ипак, она такође посредује парадигму евокативног писма коју је установио Питер Скалтроп, на тај начин уклапајући се у начела аустралијског мејнстрима. Дело Поновни одјек носи квалитет емотивног одзвука спрам природног оркужења, који проналазимо и код Скалтропа. У овој композицији написаној за вибрафон и виолончело, Кети Ебот Квасница се обраћа највећој непрекидној пешчаној пустињи на свету Руб ел Халил, познатој под називом “Празна четврт” која обухвата једну трећину Арабијског полуострва.

Композиција Further In – Још дубље италијанске ауторке Силвије Борзели, написана је 2014. године за виолончело и клавир. То је директно, постминималистичког дело, које се базира на микроваријацијама материјала. Силвија Борзели је рођена у Риму, а тренутно живи у Амстердаму, где се усавршавала. Њена дела су извођена на водећим европским фестивалима савремене музике, а у свом ставралаштву негује карактеристични стил холандског постмодернизма.

Дело Брзина распадања – Hitrost razpadanja рад је словеначке ауторке Ларисе Врхунц. Инспирацију за ово дело композиторка је пронашла у истоименој песми Бориса А. Новака. Она је послужила композиторки као двострука оријентација– за садржај дела, као и за његову форму. У погледу садржаја, реч “распадање” је кључна за разумевање дела, јер се преводи у музику у облику фактурне секвенце чија се густина и конзистентност временом дезинтегришу. На формалном плану Лариса Врхнуц се придржавала шеме стихова из Новакове песме, односно репетитивности одређених речи и синтагми. Предложене секвенце и мотиви са сваким понављањем слабе, тако да на крају цело дело остаје на једном, утишаном тону.

Уредница Ксенија Стевановић
број коментара 0 Пошаљи коментар