уторак, 15. јул 2008, 19:19
Пала влада Белгије
Влада Белгије је пала јер није успела да реши дуготрајни спор о уставној реформи на основу које би обе националне зајендице у тој земљи - и Фламанци и Валонци, добили више аутономије.
Краљ Алберт други одмах је започео политичке консултације са посланицима, које се очекују да ће потрајати неколико дана.
Он није формално прихватио оставку коју је понудио премијер Ив Летерм, тако да Летермова влада за сада у функцији.
У неуобичајеној изјави, премијер је рекао да белгијска уставна криза проистиче из чињенице да "политички консензус" широм белгијског лингвистички подељеног простора више не функционише.
Летерм није успео да уједини кабинет који чини коалиција демохришћана, либерала, социјалиста и тврдих националиста из обе језичке групе, да се сложи око заједничке будућности, дајући више федералне моћи Фландрији у којој се говори холандски, и франкофоној Валонији.
Франкофоне партије изразиле су изненађење због Летермове оставке.
Вицепремијер Дидије Рендерс тражио је од њега да остане, рекавши да влада мора да настави са социјалним и економским програмом.
Белгијска фламанска (холандска) и франкофонска заједница траже више аутономије од 1970-тих година, у култури, за омладину и спорт.
Франкофоне партије сада оптужују припаднике холандског говорног подручја да покушавају да се отцепе од Валоније у којој се говори француски, где је стопа незапослености од 15 одсто троструко већа него у фламанаској Фландрији.
Фламанске партије залажу се да напреднији север земље добије већу аутономију тако што ће порезе и неке мере социјалног осигурања пребацити са федералног на регионални ниво. Они желе и већа овлашћења у зdравству, транспорту, запошљавању и правосуђу.
Умеренији фламански политичари тврде да има простора за већу регионалну аутономију без цепања Белгије, али резултати истраживања указују да они губе у односу на тврђе политичке струје у Фландрији које се отворено залажу за поделу земље.
Повезане вести: